На Титанику било и много Срба из Like, а само је Никола преживео катастрофу!
На данашњи дан пре 107 година десила се једна од највећих светских трагедија!
Потонуо је тада највећи брод на свету "Титаник" и у смрт однео око 1.500 живота. Један од ретких преживелих је био један Србин рођен у Лици. У питању је Никола Лулић, који је бољи живот потражио у Америци, након што је побегао из аустроугарске војске.
Никола Лулић је рођен 24. фебруара 1883. године у селу Конско брдо надомак Перушића у Лици у тадашњој Аустроугарској. Живео је у радничкој породици, а као младић помагао је оцу Милети и мајци Бари око стоке и имања, док га нису са 19 година регрутовали у аустроугарску војску, али је брзо побегао.
- Нико није знао да ми исприча како је побегао из војске, али су у породици увек причали да није хтео да служи војсци која није српска - испричао је у једном интервјуу за медије његов праунук Марко Лулић.
Марко Лулић је рекао да је о прадеди Николи највише сазнао од оца Ивана и деде Белог.
Пошто није могао да се врати кући, повучен авантуристичким духом, негде 1902. одлучио је да крене у Америку где је могло добро да се заради. Четири године радио је у руднику у Минесоти, након чега се вратио кући како би обишао породицу. Пошто га је након дезертирања прва жена Манда оставила, оженио се Мартом, основао породицу, али се због посла 1907. поново вратио у Америку.
Пројекат од НЕВИЂЕНОГ ЗНАЧАЈА за цео српски народ! Упућена молба Вучићу да буде покровитељ
“КАПЕТАН УВЕК ТОНЕ СА СВОЈИМ БРОДОМ” 78 година од херојске смрти Александра Берића, команданта монитора Драва
СРБИЈА И КУСТУРИЦА ПРАВЕ ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ?! Кроз судбину рођака Николе Тесле и Теодора Херцла испричаће НАЈСТРАШНИЈУ ПРИЧУ 20 ВЕКА?!
После три године рада у руднику, Никола се поново враћа у родно место. Пошто никако није могао да нађе посао којим би обезбедио егзистенцију своје породице, једина могућност је била повратак у амерички рудник.
- Било је доста проблема око карата, није се знало који брод кад полази, али је он преко неких својих веза чуо за "Титаник". Пошто су мештани Перушића од Николе сазнали да у Америци може добро да се заради, окупи се њих 16 и одлуче да крену са њим. Одлазе у Швајцарску, а затим у Саутемптон у Енглеској одакле је "Титаник" испловљавао - наставља Марко причу о свом прадеди.
Пошто се Никола одлично служио енглеским језиком и имао је пуно искуства са путовањима, Личани одлуче да им он буде водич, а да му заузврат купе карту за "Титаник".
- Купују карту за трећу класу и плаћају је 170 франака. Причао је да је брод био толико велики да не осећате да пловите, већ да сте у неком малом граду. Пошто је био путник треће класе, приступ му је био ограничен, па је могао само у спаваоницу, мензу и у просторију за разоноду, која се налазила у задњем делу брода - прича потомак Николе Лулића.
Касније је причао да су путници прве класе након сваке вечере правили гала забаве, које је он некад и чуо, али да је о присуству на њима могао само да сања.
- Тог кобног 14. априла Никола се као и обично спремао за спавање, али се око поноћи чуо потрес. Причао је да је осетио само мало подрхтавање, али је то можда било због позиције његове кабине која се налазила тачно на средини брода. Посада је уверавала путнике да се ништа озбиљно није догодило. Путници треће класе за катастрофални судар "Титаника" са леденим брегом сазнали су тек кад су видели да вода надире у ходнике - присећа се породичне приче Марко Лулић.
На "Титанику" је било 16 чамаца за спасавање путника и четири која су била намењена за посаду што је знатно мање од потребног за више од 2.000 путника. Лајт Лотер, трећи официр "Титаника", наредио је да у чамце за спасавање могу ући само жене и деца. Највећи бес код путника изазвало је то што су сви чамци који су спуштани у воду били полупопуњени.
Две верзије спасавања
- Никола је испричао да се у тој гунгули и хаосу нашао у води. Постоје две верзије како се он укрцао у чамац и спасао. Једна је да је на глави имао официрску капу и да су га због тога извукли из воде. Друга, у коју више верујем, јесте да је из једног од чамаца у воду пало дете, а да га је Никола вратио. Мајка детета, Норвежанка, пружила му је руку и он се попео у чамац - прича Марко.
Причу о томе како је спасао дете, сам Лулић је тада испричао локалним медијима.
- Када је Титаник заронио, ја сам, у друштву са онима који су пловили са мном, скочио са највише палубе великог брода. Отпливао сам на малу удаљеност и онда видео бебу. Зграбио сам је слободном руком пливао што сам брже могао према једном од чамаца за спасавање - рекао је Никола Лукић за америчке медије
Убрзо пошто је ушао у чамац за спасавање број 15 по Николу и друге преживеле дошао је брод "Карпатија" који их је превезао до Њујорка. Тада су новинари од његовог сапутника Јана Јалшевца чули другу причу.
Ослободио Румунију тиранина, а сад му се суди пред историјом: Хоће ли први демократски председник Румуније бити осуђен за злочин против хуманости ?
Мађарски премијер којем је ЧАСТ БИЛА ПРЕЧА ОД ЖИВОТА: Убио се након што је нацистичка Немачка НАПАЛА ЈУГОСЛАВИЈУ
ПРОГЛАШЕНИ НАЈПАМЕТНИЈИ ЉУДИ СВИХ ВРЕМЕНА! На листи од 23 ЈЕДАН СРБИН, и само четири жене!
- Што се тиче мог пријатеља Николе Лулића, морам да кажем да је он спасен јер је зграбио морнарску капу и ставио је на главу - рекао је он.
Након спасавања, Никола одлази код рођака Рајка Росенића у Чикаго, а након седам дана наставља путовање према руднику у Минесоти. Ту ради до краја Првог светског рата, а затим се заувек враћа у Лику.
- Никад није желео пуно да прича о "Титанику". Доста га је мучила и савест јер се извукао, а слике дављеника су му стално пролазиле кроз главу. Од свих који су пошли са њим он је једини преживео и то му је у старости тешко падало. Причали су ми да се последњих година живота осамио и да није хтео ни са ким да прича. Преминуо је 1962. године у кући најстарије ћерке Марије - рекао је његов праунук Марко Лулић.