МОЖЕ ЛИ "ШВЕДСКИ МОДЕЛ" ОПСТАТИ У СРБИЈИ? Колико се мере поштују у земљи где народ воли да се грли, рукује и љуби
Превенција заразе базирала се на шведској солидарности и поверењу, односно, на поверењу власти у грађане да ће се добровољно држати мера попут одржавања дистанце и редовне хигијене руку.
Школе увелико раде, све мере су одавно постале препоруке, готово све функционише као пре пандемије осим што носимо маске и трудимо се да држимо дистанцу. Србија се сасвим неприметно приближила шведском моделу, али да ли је он могућ у време слава, празника, управо уопште у земљи где воле да се грле, љубе, рукују?
ОТКРИВЕНИ НОВИ СИМПТОМИ КОРОНА ВИРУСА: Јављају се пре свих других и јасно показују какво је стање
НОВА ПРОЦЕДУРА У БЕОГРАДУ ОД 5. ОКТОБРА! Ако се не поштују мере, следе драконске казне
БРОЈ ОБОЛЕЛИХ У ПРЕСТОНИЦИ НЕПРЕСТАНО РАСТЕ! Београд је поново ЖАРИШТЕ, а ово су МОГУЋИ РАЗЛОЗИ
У јулу месецу када смо имали најстрашнији пик и огроман број заражених и умрлих од последице корона вируса говорило се у неколико наврата о поновној могућности увођења ванредног стања, полицијског часа и осталих опробаних метода. Ипак, од тога се одустало... И та одлука се се показала на крају као мање-више успешна.
Навикли смо колико толико да носимо маске, да се држимо подаље од људи и бројке су пале. Ипак, није нам страно да сам падом бројки кренемо и да се опуштамо - сетимо се само маја месеца.
Тако је епидемиолог Предраг Кон својевремено рекао и да смо да након дужег времена дисциплине склони да се опустимо и не поштујемо мере. Благе мере могле би нас увести у нови пик...
Европа је цела у "шведском моделу"
Па, да ли је онда "шведски модел" могућ код нас?
Чињеница је да се у Србији као и у другим европским земљама уводе поново неке мере, али већина стручњака ипак оцењује да упркос рестрикцијама све више земаља покушава да имплементира шведски модел чији је главни темељ поверење у одговорност сваког грађанина.
Нова нормалност тако нигде није необичнија него у Шведској која је готово једина земља Запада која је овог пролећа одбила да уведе потпуно затварање, односно "локдаун", а није било ни других обавезних рестриктивних мера.
Током "црног пролећа" Шведска није затворила своје границе, јавни превоз је несметано функционисао, а остали су отворени чак ресторани, кафићи, јавне установе, фризерски салони те студији за вежбање јоге.
Превенција заразе базирала се на шведској солидарности и поверењу, односно, на поверењу власти у грађане да ће се добровољно држати мера попут одржавања дистанце и редовне хигијене руку. Је ли то била исправна одлука или не већ је месецима предмет расправа у читавом свету.
Три важне чињенице
- Све земље Европе данас мање или више комбинују свој приступ - тестирање, карантин и праћење контаката заражених - са шведским моделом, но ниједна то не жели отворено да каже. Уместо тога, од Шведске стално праве карикатуру, називају њихов модел нехуманим и неуспешним - сматра директор женевског Института за глобално здравље Антоан Флахолт.
О шведском моделу у Европи, али и Србији говорио је и епидемиолог Зоран Радовановић.
- Свако је изабрао свој модел креиран спрам својих материјалних могућности, али и спрам културололошких карактеристика. Швеђани су народ који се не окупља, не грле се и не љубе се у кафанама, па су власти имале поверења да ће држати социјалну идстанцу. Такође, постаојала је и процена да у јединицама интензивне неге постоји довољно капацитета да приме све оболеле - каже Радовановић.
Он истиче да и Србија бира модел према својој ситуацији, а он је подразумевао да се редовне болнице претворе у ковид болнице. Данас је другачија слика.
- Мере попут ношења маске, енергичног тестирања и изоловања дају резулатате - истиче он.
Да је и у нашој земљи на снази управо "шведски модел" показује и неколико чињеница.
Прво и основно готово да нема ниједне прописане мере, већ се све базира на нивоу препорука. Са одсуством мера, мањи је број кажњавања, а све велике мере, затварања, ограничавање кретања свеле су се на три основне које су од почетка постојале - маска, социјална дистанца и прање руку. Ништа мање и ништа више.
У већини земаља у региону врата школа нису још увек отворена. Уз све мере заштите, комбиновањем са онлајн наставу, школе у србији су стартовале 1. спетембра - као и сваке године до сада и упркос заражавању међу децом функционишу. То је други доказ.
Кафићи, ресторани, кафане, продавнице, позоришта, биоскопи, тржни центри - сва места којима је рад био забрањен сада раде уз стално продужавање радног времена.
Славља највећа бојазан за крах
Ипак, не без последица. Нагли пад температуре увео нас је у затворене просторе и након значајног пада броја заражених јуче их је било 111.
То улива бојазан да би шведски модел могао да доживи крах у једном друштву у којем је грљење и љубљење фактички део традиције.