Музеј каквог нема у Србији: У долини Тимока спремно подсећа туристе на легендарна и храбра српска дела! (ВИДЕО/ФОТО)
Тимочку буну су 1883. г. у Зајечарском округу подигли представници Народне радикалне странке против владе краља Милана Обреновића.
Буна је започела тако што је народ, на наговор шефа радикала Николе Пашића, одбио да преда оружје. Одговор Владе на то био је проглашење ванредног стања и увођење Преког суда.
Музеј Тимочке буне у Бољевцу налази се у реконструисаној згради некадашње старе апсане (затвора), у којој су током истоимене буне били затворени побуњеници из целог црноречког краја. Отворен је 1983. године, на стогодишњицу Тимочке буне.
ДРАГУЉ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ: Боговинска пећина дом храброг хајдука и скровиште многих тајни и легенди
НАЈЛЕПША ПЛАЖА НА ДУНАВУ: Новосадски штранд (ФОТО)
НАЈВРЕДНИЈЕ АРХИТЕКТОНСКО ДЕЛО НОВОГ САДА: Привлачи пажњу сваког пролазника, а често је мотив на разгледницама
Апсана је изграђена 1860. године, када је кнез Милош Обреновић прогласио Бољевац седиштем среза.
Поставка музеја прати време пре Тимочке буне, почетак буне, борбу народне и стајаће војске, организацију војске 80-их година XIX века, стање становништва с краја XIX века, најзначајније личности везане за буну, све до Преког суда и гушења буне.
Поред документације, највеци део збирке музеја представљају фотографије лицности које су одиграле пресудну улогу у Тимоцкој буни: краља Милана Обреновица (за време ције владавине је донет Закон о устројству војске 1883. године, након цега је уследило одузимање оружја од војника што је довело до побуне), Милија Петровица, Добросава Петровица, Љубе Дидица, Аце Станојевица, Љубе Божиновица, Владимира Зебица и многих других.
Велики део музеја представљају илустрације са приказима људи из тог периода (житеља села), народне војске, стајаце војске и догадаја као што су: “Предавање оружја”, “Цитање владине наредбе и позив на изруцење оружја”, “Напад стајаце војске на народ и народну војску код бањске клисуре”...
Своје место у поставци нашла је и уметницка збирка са акварелима и цртежима такоде везаним за Тимоцку буну, као што су акварели Д. Мишковица: акварел са изгледом сеоске механе у селу Лукову (пред којом су средином октобра 1883. године поцели немири побуњеника), акварел са изгледом зграде општине у Кривом виру, цртеж са изгледом апсане; затим цртежи Е. Декера са изгледом улице у Бањи, цртеж са приказом зграде у којој је одржан договор пре избијања буне... Поред тога, збирка садржи предмете и оружје из тог периода, као и медаље којима су награђени они који су хватали побуњенике.
У Музеју је изложен и део завицајне збирке где се могу видети преслице, старе вунене царапе, као и поједини елементи прибора за руцавање. Музеј заузима поршину од 104 м2, дужине је 16.5 м и ширине 6.3 м.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бољевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.