На данашњи дан могућа су чуда: Веровање за овај велики празник носи снажну поруку!

Пред тадашњим управитељем Кампаније, кнезом Тимотејем, свети Јануарије је изведен на суд. Најпре су покушали да га придобију лепим речима, а потом и претњама, како би се одрекао Христа и приклонио идолопоклонству. Међутим, остао је непоколебљив у вери. Због тога је кнез наредио да буде бачен у ужарену пећ. Ипак, попут библијских Младића у огњеној пећи, Јануарије је остао неповређен – анђео Божји га је заштитио, а пламен му није наудио ни одећи.

Ово чудо није уразумило кнеза, који је помислио да је реч о магији. Због тога је наредио нова мучења: светитеља су растезали на справама, тукли и стругали гвозденим четкама док му кости нису постале видљиве, а земља се натопила његовом крвљу. Његове муке посматрали су ђакон Фауст и чтец Дизидерије, који су, потресени призором, заплакали и тако открили да су и сами хришћани. Ухапшени су и заједно са Јануаријем одведени у град Потиол и бачени у тамницу, где су већ били затворени ђакони Прокл и Сосије, као и верници Евтихије и Акутион.

Сутрадан су свих седам изведени пред звери, али се догодило ново чудо – животиње их нису напале, већ су мирно пришле и поклониле се пред светитељем. И поред тога, кнез је и даље тврдио да је реч о магији. У том тренутку изненада је ослепео. 

Свети Јануарије се тада помолио за њега, и кнез је поново прогледао – али само телесним очима, не и духовним.
Многи који су посматрали ова чуда, њих око пет хиљада, поверовали су у Христа. Ипак, кнез је остао тврдог срца и наредио да сви буду погубљени. Тако су свети Јануарије и његови саподвижници – Фауст, Прокл, Сосије, Дизидерије, Евтихије и Акутион – посечени мачем изван града Потиола, примивши мученичке венце.

Њихова тела су касније узели верници из околних градова, а тело светог Јануарија пренето је у Напуљ, где је сахрањено са великим поштовањем. Хришћани су тада сакупили и његову крв у стаклени суд. Према предању, та крв би се сваки пут када би се приносила његовим моштима поново размекшала и постајала течна.

Велика чуда

Кроз векове су забележена бројна чуда повезана са овим светитељем. Једно од најпознатијих односи се на ерупцију вулкана Везув, када је народ, у страху од разарања, молио светог Јануарија за помоћ. Према предању, ерупција је убрзо престала, а насеља су остала сачувана.

Постоји и прича о удовици Максимили којој је умро син јединац. У очајању, она је узела икону светог Јануарија и положила је на тело детета, молећи се са сузама. Након молитве, дечак је оживео, што је изазвало велико дивљење међу присутнима и још једном потврдило веру у чудотворну помоћ светитеља.

Верује се да молитве светом свештеномученику Јануарију и данас помажу верницима, а његова дела и жртва остају снажан подсетник на истрајност у вери и милост Божју.