На Факултету друштвених наука у Београду представљен програм заједничке геополитичке, културне и економске експанзије Србије и Мађарске у Латинској Америци

Радионицу је водио тим врсних стручњака из свих пратећих области везаних за дату тему, а на челу тима професора били су проф. др Слободан Пајовић и његова мађарска колегиница проф. др Моника Сенте-Варга. 

Факултет друштвених наука и Универзитет Лудовика из Будимпеште успешно реализовали нови пројекат сарадње Србије и Мађарске

Факултет друштвених наука и Универзитет Лудовика из Будимпеште успешно реализовали нови пројекат сарадње Србије и Мађарске

Добродошлицу препуној сали Факултета друштвених наука пожелео је декан факултета проф. др Мирко Милетић, који је истакао своје задовољство због реализације овог невероватно важног пројекта, као и понос због фантастичног одазива публике, како професора и студената, тако и државних званичника. Посебну захвалност декан је изразио према проф. др Слободану Пајовић, за ког сам тврди да је био спона између Факултета друштвених наука у Београду и Универзитета Лудовика из Будимпеште. Након уводне речи, публици се обратио проф. др Слободан Пајовић, који се захвалио свима који су препознали ову иницијативу и дошли да је подрже у толиком броју. 

- Прва тема од изузетног значаја за овај пројекат јесте "Србија и Латинска Америка" , односно однос наше земље са овим регионом кроз историју, све до данас. За почетак морам истаћи да имамо велико југословенско наслеђе. Југославија је за време Јосипа Броза Тита имала фантастичне односе са Латинском Америком управо на свим пољима на којима ми данас желимо да темељимо сарадњу. Политика на највишем нивоу, трговина, економија, образовање - све су ово кључне области у којима је Латинска Америка имала важно место у политици Југославије. Својевремено, овај регион је био "небрушени дијамант", препун нових могућности, а преседник Тито је у овом делу света био изузетно популаран. Данас, ово наслеђе преставља и неку врсту терета за Србију, али требало би то искористити. Поред слабијег политичког присуства Србије у региону Латинске Америке, јавља се и проблем економије и буџета. Југославија је својевремено имала 12 амбасада у Латинској Америци, Србија данас има само 4, уз још 16 почасних конзулата. Србија данас није нарочито успешна у промоцији свој богатог историјског наслеђа у Латинској Америци, али управо се ту крије могучност за сарадњу са нашим партнерима из Мађарске. Најстарији српски конзулат у Латинској Америци потиче још из 1912. године. Након више од једног века, ова институција је и даље почасни конзулат Србије. Можете да замислите колико је за нас научнике важно постојање ове институције. Можемо да истражујемо наше учешће у животу Јужне Америке у последњих 111 година, ниједна бивша југословенска република нема ову привилегију. За успех промовисања наше земље, веома је важно пронаћи стратегију за баланс између југословенске традиције и српског националног интереса. Један од начина свакако јесте промовисање културно-историјског наслеђа Краљевине Србије, Краљевине Југославије и Републике Југославије кроз све њене етапе - у свим овим земљама, Србија је кроз историју увек била нуклеус покретања сарадње ова два региона. - истакао је проф. др Слободан Пајовић, након чега се осврнуо на потенцијалну директну сарадњу са Мађарском. 

- Чињеница је да су односи наше две земље тренутно историјски најбољи, а за то је заслужно много фактора. Један од фактора јесте и тренутна ситуација у свету, где наше две земље уско сарађују на пољима економске, енергетске и мигрантске кризе. Нема сумње да ова сарадња јача наше пријатељство и стратешко партнерство. Чућемо касније од нашег колеге из Бразила да промене у свету, нарочито тренутна компликована и конфликта ситуација у Европи, стварају потребу за иновацијама и новим партнерствима на пољима геоекономије и геополитике. Будући да делимо мишљења и интересе на многим пољима, Србија и Мађарска могу да се уједине и заједничким снагама крену у остварење својих циљева. Једна од идеја јесте уједињење интереса у Латинској Америци, где Србија нема своје амбасаде. Удружили бисмо се у промовисању економских и друштвених интереса наше две земље на тромеђи Бразила, Аргентина и Парагваја, шта је једна од најважнијих трговинских и економских локација у читавој Латинској Америци. На овај начин, обе земље би учврстиле односе за Аргентином и Бразилом, али и коначно оствариле контакт са Парагвајом, са којим до сад нисмо имали сарадњу. У Европи не постоји други пример заједничке експанзије две земље на неком другом региону, ово јесте проблем јер смо наишли на велику дозу скептицизма, али активно радимо на решавању овог проблема. - додао је професор и реч препустио својој колегиници проф. др Моники Сенте-Варги. 

Она је покренула нове теме за разговор, а једна од њих била је и осврт на прошлогодишњи састанак у Будимпешти, на ком су и пронађене заједничке зоне интереса две земље у Латинској Америци. 

- Чињенично стање је да ми много више тежимо ка том региону, него он ка нама. То је и нормално, али зато баш ми морамо да преузмемо иницијативу и не чекамо на њих, иако смо у бољој позицији у свету него они. Ове земље занимају већи ентитети и регионална сарадња, што ми управо данас радимо. Будући да имамо ограничене изворе, не можемо да се отворимо за цео континент, већ само на одређене регионе. За Мађарску је трговина најважнији циљ у Латинској Америци, где тренутно имамо јако низак ниво извоза. Највећи проблем за то је што смо за њих невидљиви, нисмо уопште афирмисани тамо, па ни нема локалног интересовања за наше производе. - истакла је професорка Сенте-Варга као главни проблем. 

- За почетак, наша дипломатија мора да буде културолошка, да остваримо присуство у региону, па онда и афирмацију, сликовито објашњено - да направимо људски мост. У Латинској Америци постоји становништво мађарског протекла. Додуше, ово су трећа или четврта колена имиграната из Мађарске, те највећи број њих уопште не говори мађарски, а будући да је језик сам по себи претежак, не можемо ни да очекујемо да ће га научити. Ипак, постоје начини да уложимо ресурсе у њихову едукацију, а првенствено нас занимају две сфере друштва. Прва сфера јесу студенти који долазе у Мађарску на размену или на комплетне студије, они би могли да буду наши афирматори по повратку у своју земљу. Друга циљна група јесу старији људи пред пензијом, сентиментални и носталгични према земљи одакле су потекли или где су некада били. - додала је. 

Након давања кратког историјата односа Мађарске са Латинском Америком, професорка Сенте-Варга истакла је мађарску тенденцију да се, након периода европских интеграција, поново окрену ка овом региону, са којим генерално гледано имају одличну политичку, али веома слабу економску сарадњу. 

- Треба да се промовишемо тамо, јер тај народ не зна апсолутно ништа о нама. У Мексику смо одржали недељу мађарске културе у новембру прошле године, ово је идеалан пример за позитивну афирмацију. На основу истраживања, установили смо да постоје четири тачке фокуса на основу којих бисмо могли најквалитетније да се афирмишемо, а то су: спорт, познати имигранти, међународна слика и музика. - закључила је проф. др Моника Сенте-Варга. 

Након њеног излагања, преко видео-позива конференцији се прикључио гост из Бразила, проф. др Хуан Агуљо, који је изнео свој угао гледања на ову међународну сарадњу, и истакао предлоге како би она могла да се искористи на најбољи могући начин. 

- Србија и Мађарска треба да сарађују с нама из више разлога. Први је геополитички - Бразил је гигант који има огроман потенцијал за сарадњу. Шта имамо да понудимо? - Свежу воду и биодиверзитет пре свега. Ми смо један од највећих светских произвођача меса, где морам да истакнем да чак 23 посто говедине на светском тржишту долази управо из наше земље. У добрим смо односима са целом планетом. Трећина нашег извоза иде у Кину, са којом имамо феноменалне односе, али још нека наша велика тржишта јесу и Африка, Јапан, Индија, Јужна Кореја и тако даље. Поред тога, важније за овај разговор данас, Србија и Бразил имају фантастичну економску размену, али и савршене дипломатске односе, ово треба искористити и на томе градити наш заједнички раст на светском тржишту. Поред воде, важно је истаћи да је Бразил готово неограничени извор енергетских ресурса, са огромним потенцијалом, а управо је регија Парана савршено место за почетак експлоатације овог потенцијала. Ипак, пре него што запливамо у ове озбиљне воде, морамо се боље упознати за почетак, а то упознавање је управо оно о чему су говориле моје колеге. Надам се да ћемо се ускоро поново окупити и приказати вам конкретне резултате наше сарадње. - изјавио је проф. др Хуан Агуљо из Бразила. 

У својој одјави, професор Агуљо истакао је важност Подунавља као регије, јер он сматра да су реке природни мостови за сарадњу земаља кроз које теку.

Апропо регионалне сарадње, публици се обратила и проф. др Едита Стојић Карановић, председница Међународног научног форума "Дунав - река сарадње", која је истакла свој животни пут, исплетен везом између Србије и Мађарске. Кроз своје дугогодишње искуство и професионалну каријеру, професорка Стојић Карановић прошла је кроз много етапа нашиш међунаросних односа, али са поносом истиче да је данашњи однос наше две земље најбољи у историји, да наше две земље деле међународне интересе, идеје и иницијативе, да су државни врхови обе земље у одличним односима и да економска сарадња цвета. Њеном излагању придружио се и професор Пајовић, који је закључио да наши историјски односи треба да буду одскочна даска за сарадњу. 

Ипак, да би се овакви пројекти реализовали, није довољна само жеља. Потребан је и стратешки план за ову врсту експанзије.