Најезда тропских болести у Србији: Поред грознице западног Нила прете нам и друге ОПАСНЕ ЗАРАЗЕ

Грозница западног нила, денга грозница, маларија и чикунгуња болести су од којих ћемо, сасвим извесно, оболевати много чешће у Србији него што можемо да замислимо!

Међутим, ове болести нам не стижу из Африке, већ из окружења.

Како стручњаци наводе већину тих болести преносе тиграсти комарци, којима је природно станиште било у тропским крајевима. Због пораста температуре они имају идеалне услове да опстану у Србији и околним земљама. У Хрватској је доказана денга грозница, у Грчкој маларија, и питање је времена када ће се појавити и код нас.

Др. Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести КЦС, каже да очигледна промена климе доноси и болести које иду с порастом температуре ваздуха.

Врањанци чекају истину о осиромашеном уранијуму

- Зна се да инсекти, међу којима су комарци, преносе 20 одсто инфективних обољења и сасвим је реално очекивати ширење денга грознице, зика грознице али и маларије. Све их преносе заражени комарци – каже доктор Стевановић, и каже да се морају повећати мере превенције.

- У Грчкој годинама имају своје аутохтоне или грчке случајеве маларије, коју нису дохнели њихови грађани из иностранства. На срећу, опасност да нам се из те земље рашири маларија је мала. Са друге стране, денга грозница већ је доказана у Хрватској. Наши суседи имали су спорадичне случајеве – каже тај стручњак и додаје да Србија и Хрватска имају исте комарце и исте временске услове.

Срби су људи великог срца: Душан и Маја спречили трагедију у омиљеном српском летовалишту!

- Нико не може да докаже да ли је неко из Србије летовао у Истри, тамо се заразио и дошао овде или је денгу добио, на пример, на Вождовцу. Хрвати су доказали чак два аутохтона соја вируса те грознице – каже доктор Стевановић.

Он каже да ни грозница западног нила, од које у Србији тренутно болује 213 особа, није никаква новост у Србији, тачније није нам стигла 2012. године.

- Она је ту од средине деведесетих! Прве епидемије биле су тада у Румунији, а вируса је било и код нас, само што смо ми 2012 године били у могућности да серолошким анализама докажемо присуство антитела – истиче овај стручњак.

Проф. др. Драган Делић наглашава да промена климе погодује инсектима.

- Питање је када ћемо поново имати маларију, односно када ће нам стићи и денга и друге грознице. Те болести су досад биле карактеристичне за суптропске и тропске области – упозорава он. Француски стручњаци су 2010. године направили списак 22 болести, чије би ширење и појављивање могло имати везе са глобалним загревањем. Болест плавог језика, грозница долине Рифт, грозница западног Нила, висцерална лајшманијоза, лептоспироза и афричка куга коња нанеће велике последице по здравље животиња и људи, оценили су они.