СРПСКИ СИБИР Ово је најледеније место у Србији - измерено чак минус 40
Кад температура падне на минус 30 или 40, овде и дрво пуца од мраза.
Данас је почело најхладније годишње доба, а зима је већ у новембру показала своје зубе. Ипак, током хладних дана у Србији зна се где је најхладније.
СРБИЈА ОКОВАНА СНЕГОМ: Пахуље веју тренутно у ОВИМ деловима земље, ево када можемо да очекујемо ОТОПЉЕЊЕ
Пештерску висорован већ одавно називају српским Сибиром и то са разлогом, јер је 2006. године управо на том подручју у селу Карајукића Бунари измерено рекордних -39,5. Мештани овог села кажу да су спремни за још једну ледену зиму и облаче дебеле јакне, топле ципеле и навлаче шал на уста само да би од кућног прага прешли неколико метара до штале.
Село Карајукића Бунари најледенија је тачка Србије, те 2006. године била је друго по реду најхладније место на Балкану, а већи минус забележен је само на Игману са температуром -42,5.
У повратку у зимску 2006. годину, Србија је забележила једно од најекстремнијих метеоролошких појава у својој историји. На рубу Пештер планине, у срцу Српског Сибира, село Карајукића Бунари постало је епицентар рекордне хладноће, с температура које су пале до импресивних -40°Ц (тачније -39,5). Ово незапамћено зимско чудо није само означило екстремне услове, већ је и ставило овај скривени кутак Србије на мапу најледенијих места у земљи.
Према подацима метеоролошких станица, хладни талас је захватио регион током децембра 2006. године, а најниже температуре забележене су управо у селу Карајукића Бунари.
Памти се и прича неких од мештана да су тада на термометрима испред кућа измерили невероватних минус 41 степен, што је најнижа икада измерена температура у Србији.
Мештани села који је на пар километара од Карајукића Бунара описују да је звук који се са планине редовно чује за овако ледених ноћи, јак, сече планину, резак, да подсећа као кад пуца пушка или кад се цепа лед на језеру.
-Безброј пута сам слушао тај звук! Проломи се планином, онда наступи тишина, па поново… И он значи да, буквално, у планини дрво пуца од мраза, цепају се стабла на пола, да је страховито хладно, да се треба склањати, тражити заклон што пре. Тада ни вукови не излазе на пртину него се склању, траже где ће да се савију, да дочекају зору - причали су мештани из села Долиће, које је на десетак километара од Карајукића Бунара.