Најпрецизнија прогноза по месецима: Након 10 година долази до велике промене у Србији - ево каква нас зима чека и када ће пасти први снег

Након дугог и топлог лета очекује нас најхладнија зима у последњих 10 година. Професор Географског факултета Александар Ваљаревић и метеоролог Иван Ристић, у свом истраживању достављеном НИН-у, дошли су до закључка, да ће на време од октобра до краја фебруара утицати спрега Азорског и Сибирског антициклона, што отвара простор за повремене продоре хладног арктичког ваздуха директно са Северног пола.

То за собом доноси пад температуре испод нуле и падавине, па и снег за Нову годину, што у Србији дуго није био случај.

И према Европском центру за средњорочне временске прогнозе (ECMWF) постоји евидентна орјентација крака Поларног вртлога према Европи у склопу кога ће се дешавати повремени продори хладног арктичког ваздуха.

Пре ледених дана - михољско лето

Међутим, пре ледених дана и недеља који очекују Србију, истраживање професора Ваљаревића и метеоролога Ристића указује на још један топли талас, такозвано михољско лето.

Како се наводи у истраживању, очекује се свежији почетак октобра уз смену сунца и облака који могу донети кишу, али ће температуре бити између 17 и 22 степена Целзијуса. Према крају прве декаде доћи ће и до постепене стабилизације времена и пораста ваздушног притиска, а у овом периоду нас очекује такозвано михољско лето. Највише температуре у том периоду биће око 25 степени.

Друга половина октобра и прва половина новембра ће бити знатно хладније. Температуре ће се кретати од пет до десет степени Целзијуса, док ће највиша дневна ићи од 10 до 15 степени Целзијуса.

Каква ће бити зима

Претходних пар година,  зиме су обележиле благе температуре, са минималним падавинама. Међутим, након 10 година долази до промене. Последње прогнозе, како каже проф. Ваљаревић за Блиц, говоре да ћемо после девет година у Београду имати 15 дана са снегом и задржавање снежног покривача нарочито после 10. јануара и средином фебруара.

- У другој половини новембра са јачим продором хладног арктичког ваздуха биће и пуно падавина углавном кише, а на планаинама и снега, док се појава снега се крајем новембра очекује и у нижим пределима јужније од Саве и Дунава. Најниже температуре на крају новембра биће од минус два до пет степени Целзијуса а максималне од три до осам степени Целзијуса - наводи се у прогнози Ваљаревића и Ристића.

Иако је за децембар предвиђено зимско време, почетком и средином месеца ће доћи до отопљења са максималном температуром од 10 степени Целзијуса након чега ће уследити нагло захлађење и пад температуре на близу нула степени.

Снег за Нову годину и температуре до минус 10

- Крајем децембра очекује се и стварање снежног покривача тако да је велика шанса да дочекамо после ко зна колико година Нову Годину у правом зимском амбијенту са снежним покривачем - наводи се у њиховој прогнози.

Када је реч о јануару и фебруару, према садашњој прогнози Ваљаревића и Ристића, очекује са доста падавина, углавном снега, а највиша дневна температура кретаће се од нуле до пет степени Целзијуса.

Како се наводи, минимална температура у појединим данима и до минус 10 степени.

- Крај зиме и отопљење стиже крајем фебруара и почетком марта. Све у свему ова зима би могла да буде најхладнија у последњих 10 година - наводи се у њиховом истраживању.

Професор Географског факултета Александар Ваљаревић и метеоролог Иван Ристић у свом истраживању наводе и да је крајем августа и почетком септембра дошло до промене циркулације на планети, и да је све почело несвакидашњим поплавама у Сахари и престанком стварања урагана на Атлантику, иако океан бележи рекордне температуре од када се врше модерна мерења.

- У исто време са метео мапа нестаје исландски циклон који је у спрези са афричким антициклоном владао скоро 14 месеци и донео
рекордне температуре Балкану, чинећи га једним од најтоплијих региона на планети. Та промена циркулације довела је до продора хладног арктичког ваздуха у срце Европе, а осим јаког захлађења и снега на планинама, услед огромне количине падавина дошло је до поплава на скоро свим рекама које имају своја изворишта на Карпатима и Алпима - наводе они.

Извор: Србија Данас/НИН/Аутор: Ања Симоновић/Пренео: Ненад Ђукић