Најстарија сеоска школа у централној Србији: Постоји 246 година, изнедрила Крњевца и Тиркета
У Крњеву, великом и лепом селу, које се разбашкарио на равници уз леву обалу Велике Мораве и на брежуљцима, којима се Поморавље полако уздиже према Шумадији, налази се најстарија сеоска школа у Србији јужно од реке Саве.
Школа која данас носи име најпознатијег српског просветитеља Светог Саве, почела је са радом 1779. године. Подигнута је у једном сеновитом и шумовитом окрајку, на излазу из Крњева према Смедеревској Паланци, поред цркве брвнаре посвећене Светом Ђорђу, која потиче из прве половине 18. века и једна је од најстаријих цркви брвнара у Србији.
Ова зграда се данас користи за црквене потребе, а само у ретким приликама за извођење наставе.
Захваљујући средствима која за њену обнову издава општина Велика Плана, зграда се налази у добром стању.
У непосредном окружењу порте налази се гробље формирано још 1820. године, на коме и данас постоји континуитет у сахрањивању, а у самој порти, северно од цркве, био је сахрањен смедеревски војвода Ђуша Вулићевић. Брат и претходник несрећног Вујице Вулићевића, који га је одлуком вожда Карађорђа наследио на месту војводе, а онда, стицајем околности, и њега и себе обрукао учешћем у убиству вође Првог српског устанка.
Школа у Крњеву је изњедрила многе познате личности, међу којима су Анта Протић, министар финансија у Милошевој Србији, Стојан Ћирковић, устаник и Милошев кнежевски капетан, Аранђел Илић, учитељ и свештеник, Војслав Илић Млађи, син Аранђела, познати песник, Коста Манојловић, композитор, академик, Стаменко Ђурђевић, академски сликар и вајар, Милош П. Ћирковић, официр-потпуковник српске војске, солунац, написао је приповетку „Тамо далеко“, која говори о боравку на Крфу 1916. године, Никола Живановић, радикал, посланик Народне скупштине, потписник Крфске декларације 1917. Миодраг–Мија Крњевац, чувени хармоникаш и композитор српских изворних песама, Александар Тирнанић–Тирке, један од најбољих фудбалера у Краљевини Југославији и савезни селектор олимпијске репрезентације.
Данас је Крњево најпознатије по ДИС-у, највећем домаћем трговинском ланцу, првој српској приватној винариији "Подрум Радовановић", највећој српској компанији за производњу меда „Медино“, једној од највећих компанија у производњи и промету сточне хране и пољопривредних производа "Цмна" и мотелу "Крњево", најрепрезентативнијем угоститељском објекту на ауто-путу Београд–Ниш, са већ култном „Кафаном за два дана“.
