Након Пашићеве посете Аустроугарској, питали су га ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА САМА У РАТУ. Његов оговор је био ФЕНОМЕНАЛАН
До 1914. године већ је био премијер Србије у четири наврата, променио је 3 владара и две династије, па није чудо што је и Први светски рат дочекао спреман и свестан величине тренутка. Из тих времена потиче и ова анегдота…
Управо је Никола Пашић био тај који је, као председник Владе однео одговор Србије на ултиматум који је, након убиства Франца Фердинанда у Сарајеву, послала Аустроугарска.
Одговор је био крајње попустљив – Србија, тек изашла из Балканских ратова, желела је да избегне сукоб, па су прихваћени сви захтеви Аустроугарске осим тачке 5. која би значила долазак аустроугарских истражних судија и полицајаца у Србију да воде истрагу на њеној територији. Влада краљевине је учинила највеће могуће уступке, али су свеједно у моменту када су саставили одговор знали каква ће реакција Аустроугарске бити. Прича каже да је Никола Пашић, када је кренуо да однесе одговор, у знак жалости, обукао црно одело.
Трају ВУЧИЈИ ДАНИ: Не послујте и "не дајте из куће"! У супротном се чувајте КРИВЕЉАНА!
Састанак није трајао ни десет минута. Аустроугарски посланик Гизл већ је био спакован, саслушао је Николу Пашића и једноставно констатовао да је одговор „незадовољавајући“ и да су од тог тренутка сви односи Србије и Аустроугарске прекинути. Чим је Пашић отишао, аустроугарски представник је сео у кочије, одвезао се ка пристаништу и пребацио се у Земун. Са њим је кренуло цело аустроугарско посланство. Ипак, Никола Пашић је тог дана имао још један задатак… Требало је известити чланове српске владе о исходу састанка са Аустроугарским послаником и и званично им саопштити оно што су већ и сами наслућивали – да је рат неизбежан.
Одмах по повратку Николе Пашића из аустроугарског посланства одржана је хитна седница на којој се расправљало о даљим корацима Србије. Иако данас знамо да је предстојећа Аустроугарска објава рата била иницијална капсула која је у сукоб увукла већи део света, у оно време Србија је заправо, званично била усамљена. Наиме, сви савези који су постојали тицали су се балканских ратова иниједна страна земља заправо није била у обавези да Србији притекне у помоћ у случају избијања сукоба.
Знали су то добро и српски оновремени политичари, али их то није спречило да се надају.Неки су били сигурни да ће „велика заштитница Србије“ – Русија, сигурно прискочити у помоћ малој краљевини, други су тврдили да ће то учинити Француска, а било је и оних који су нагињали ставу да Србију Велика Британија неће оставити саму. Ипак, у суштини прави одговор на питање да ли ће се нека држава укључити у рат у случају да Аустроугарска нападне Србију, нико није знао.
Данас обележавамо годишњицу ВЕЛИКЕ НЕСРЕЋЕ у Србији, а памтимо и УСТАШКИ ПИР након трагедије (ВИДЕО)
Од Николе Пашића се захтевало да пружи конкретан одговор. Као и већина, ни он није знао шта ће се догодити, и на све начине је избегавао да одговори. Ипак, када више није имао куда, анегдота каже, искористио је своје политичко искуство и извукао „кеца из рукава“. На директно питање министра Војислава Вељковић да ли је Србија сама у овом рату, Пашић је мирно одговорио: „Није сама!“. На питање „А ко ће то бити са нама у рату?“ духовито је договорио: „Ми и Аустроугарска!“.
Ипак, време је показало да је бојазан српских политичара у том тренутку била неоправдана… бар што се савезника тиче. Аустроугари су 28. јуна 1914. године објавила рат Србији и још исте вечери бомбардовала Београд, а ствари су се након тога одвијале муњевитом брзином – Русија је 28. јула наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Немачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија. До краја лета у рату се нашло преко две трећине Европе, а више од 70 милиона људи је било под оружјем.