Напад на културу и идентитет народа! Дан када је Хитлерова мета била Народна библиотека Србије: Трајно обрисали историју која им није одговарала

У трећем ваздушном нападу, око 15:30 часова, зграда на Косанчићевом венцу уништена је у пламену, а више од 500.000 књига, 1424 ћирилична рукописа и непроцењива збирка средњовековних докумената нестали су заувек.

Библиотека је у то време била спремна за евакуацију – највреднији фондови били су спаковани у сандуке и чекали транспорт, но због изненадне одлуке тадашњег министра просвете, план је поништен.

У тренутку напада, драгоцености су биле само премештене у подрум, али то није било довољно да се сачува историја.

Највећи злочин над културним наслеђем

Уништен је не само књижевни фонд, већ и збирка турских докумената, новине, периодика, па и преписка значајних личности из српске и југословенске историје.

Планирано гађање библиотеке, која је била ризница културне баштине Србије и Европе, сматра се највећим појединачним злочином над културним наслеђем у Другом светском рату. 

Зашто је нападнута баш библиотека?

После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине.

У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. 

- У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно, нагласио је Лер.

 На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: "Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа".

Обележена годишњица

Министар културе у техничком мандату Никола Селаковић данас је симболично положио цвет и књигу на Косанчићевом венцу - локалитету некадашње Народне библиотеке Србије.

- Лично је Адолф Хитлер издао наређење за бомбардовање наше престонице, а као приоритет у бомбардовању чак пре било каквих војних ефектива и циљева постављена је Народна библиотека, рекао је Селаковић.

- Уверен сам да ове рушевине и остаци Народне библиотеке неће још задуго стајати овако и да ће Косанчићев венац и Београд, Србија и српски народ добити заслужено обележје књизи коју је неко овде покушао да убије, идентитету који је неко овде покушао да затре и разори, закључио је министар. 

Овај дан остаје да сећа на то како је причињена културна штета која никада неће моћи да се надокнадити.