НАШ ВОЈНИ ПСИХИЈАТАР СВЕ ОБЈАСНИО: Ако током пандемије нешто не предузмете, последице ће остати за цео живот
Људи могу свашта да издрже, али организам не може - он је као експрес-лонац
Потпуковник др Мирко Долић, психијатар Клинике за психијатрију ВМА, има десет година специјалистичког искуства, а однедавно је добровољац у ковид болници ВМЦ "Карабурма".
Ситуацију и борбу са короном описује као ратно стање, и упозорава шта нас после короне чека и због чега сада никако не бисмо смели себи да понављамо да ћемо "изнети на леђима - без помоћи, стрес који проживљавамо.
НЕДЕЉАМА СИТУАЦИЈА НЕПРОМЕЊЕНА: Критично у Подунавском округу, у ковид амбуланти прегледа се и до 380 особа
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ: Шта на данашњи дан НИКАКО не бисте смели да радите?
ОД ПОНЕДЕЉКА НОВЕ КОРОНА МЕРЕ: Поново обавезни карантин и самоизолација, а за Нову годину НАЈОШТРИЈА МЕРА?
- Ванредно стање не пита да ли сте психијатар или интерниста, битно је да смо сви у овоме заједно. Колеге и ја смо на првој линији фронта, до сада су психолошку помоћ пружали психолози, али се сада показала потреба и за психијатрима - рекао је он.
У ковид болници затекао је страх, беспомоћност... Пацијенте који су суочени не само са неизвесношћу болести, већ и чињеницом да она може изазвати гушење, што је један од најтежих страхова које човек има.
Страх је нормалан
- Нормална је појава осећање страха, али данас причамо о патолошком страху, имамо спољашњи фактор, заразну болест. Али код неких људи страх иде изнутра, јер у болници су, имају лекаре око себе, значи није то оно што их плаши. Ту је и анксиозност, слободнолебдећи страх, и сви су у истим позицијама, било да је реч о лекару, старом, младом... Људима је потребна и подршка лековима, она је краткотрајна, али делотворна. Страх од гушења управо сада постоји, а један је од најтежих које човек може да има - рекао је он.
Пацијентима је, каже, потребна лепа реч, неко ко ће им објаснити више пута шта се дешава, да резултати иду на боље... Али шта нас чека након пандемије?
Када стрес прелази у нешто озбиљније?
- Ми смо као нација дуго под стресом, преживели смо ратове, кризе, и као да смо отупели, удари нас више не померају. Акутни стрес се дешава у тренутку суочавања с догађајем и може трајати до месец дана. После тога, ако се не реши, прелази у хронични. Услед та два стреса може доћи до менталних сметњи, раздражљивости, замора, проблема са спавањем, губитка или повећаног апетита, претеране бриге, депресије, злоупотребе наркотика или алкохола... Хронични стрес може изазвати и ПТСП, посттрауматски стресни поремећај - објаснио је он.
Док су лекари свеснији и лакше препознају симптоме, спремнији су да потраже помоћ и узимају лекове, "обичан" свет слабије прихвата да има менталне проблеме.
"Нисам ја луд - то је тачно, али..."
- Прва реакција је, нисам ја луд да идем код психијатра, друга је, ма могу ја то да "носим", и обе су тачне. Нисте луди, и можете да изнесете то. Али, по коју цену? Људи могу свашта да издрже, али организам не може. Он је као експрес-лонац, подиже притисак али негде мора да направи вентил, и то ради кроз анксиозност и менталне сметње. Та анксиозност коју сада носите, и мислите како ви то можете сами да решите, ствара психосоматске болести. Оне остају за цео живот, а анксиозност се лечи просечно за три до шест месеци - рекао је доктор Мирко Долић.