Научници коначно измерили БРЗИНУ УМИРАЊА: ЕВО за колико времена наступа СМРТ!

Смрт је једна од последњих великих мистерија човечанства. Многи механизми који се одигравају у нашем телу у тренутку смрти готово уопште нису истражени, али сада су амерички научници бар донекле расветлили тајну - на нивоу ћелија.

Они су посматрали како се смрт креће кроз ћелије и измерили којом брзином напредује.

Ћелије пропадају у оквиру природног процеса, познатог као програмирана ћелијска смрт, који се у здравом телу свакодневно догоди милијарду пута, без икаквих штетних последица.

Улога такозване апоптозе јесте уклањање одређених ћелија из организма. Програмирана ћелијска смрт функционише по принципу одношења смећа: болесне и сувишне ћелије избацују се из организма како би здраве боље функционисале.

Смрт се приближава брзином од два милиметра на сат

Како ћелије препознају да је време да оду и колико брзо пропадају најситније компоненте организма?

Биолози Сијанруј Ченг и Џејмс Ферел са Универзитета Станфорд покушали су да одговоре на та питања, а резултате студије су објавили у научном часопису "Сциенце".

Њихово прво важно сазнање: ћелијска смрт је изазвана такозваним ударним таласима. Ти таласи нису непознати: они играју важну улогу у преношењу информација, а учествују и у ћелијској деоби.

Сада су, међутим, први пут доведени у везу са умирањем ћелија. У ту сврху научници су посматрали под микроскопом ћелије јаја жабе и установили да талас прелази преко ћелије брзином од 0,003 милиметра у минуту, тј. око два милиметра на сат. Они кажу да тај механизам подсећа на талас који праве навијачи на стадиону или домине које се руше.

Допринос истраживању рака

- Ова студија је још један пример који илуструје како природа увек изнова користи ударне таласе - објашњава биолог Џејмс Ферел у саопштењу Универзитета Станфорд.

Нова сазнања научницима ће послужити у даљим истраживањима у области ћелијске смрти.

- Понекад наше ћелије умиру иако то не желимо, на пример у случају неуродегенеративних болести, а понекад не умиру, иако је то преко потребно, на пример, у случају рака. Уколико желимо да утичемо на тај процес, неопходно је да разумемо принципе који регулишу програмирану ћелијску смрт - каже Џејмс Ферел.