НЕ БИ БИО МЕЂУ ЖИВИМА ДА НИЈЕ БИЛО ХРАБРИХ БАЈКЕРА: Мотоциклисти открили детаље спасавања Ивана из Београда
Милошевић се сада опоравља у КБЦ у Северној Митровици
Мотоциклисти Николај Запорожац, Горан Милисављевић, Марко Ивановић, Александар Милић, Мирослав Орловић, Немања Милисављевић и још један њихов колега, сви из Косовске Митровице, спасили су Ивана Милошевића из Београда, који је након слетања мотором са литице код Косовске Митровице скоро два дана са тешким повредама провео у јарку без хране и воде!
Није свеједно који пробиотски препарат узимате! ДОКТОРКА УПОЗОРАВА: Ево на шта морате да обратите пажњу!
ОТКРИВЕНЕ ФИГУРИНЕ СТАРЕ 7.000 ГОДИНА: Оно што се ВЕКОВИМА наслућивало недавно је ПРОНАЂЕНО, изрониле ДРЕВНЕ ТАЈНЕ на југу Србије!
СВАКИ ДРУГИ ГРАЂАНИН ИМА ПРОБЛЕМ СА ПРИТИСКОМ: Ако се не лечи може изазвати мождани удар - како га спречити и ГДЕ ГРЕШИМО?
Да га мотоциклисти 30. маја нису нашли Милошевић би сигурно подлегао повредама које је задобио приликом саобраћајне несреће коју је доживео у месту Дудин крш надомак Северне Митровице.
Милошевић се сада опоравља у КБЦ у Северној Митровици, а о драми коју је преживео, тихим гласом и уз болне гримасе, потврдио да сада не би био међу живима да није било храбрих бајкера.
Николај Запорожац (24) каже да нема лепшег осећаја од тог када неком спасиш живот.
- Први пут сам имао прилику да спасим некога и то се не може поредити ни са чим лепим што сам до сада доживео - каже млади мотоциклиста и додаје да је то осетио и оног тренутка када су Милошевићевим родитељима саопштили да су га нашли живог.
Објашњава да су се организовали у две групе аутомобилима да обиђу деоницу за коју су претпостављали да је ризична.
- Милошевићеве родитеље смо срели на пумпи која је на око два-три километара од места где смо га нашли. Кад смо им рекли добру вест, имао сам осећај као да смо им поклонили цео свет - каже Запорожац.
Према његовим речима, другари који су били у другом возилу први су приметили мотор.
- Сишли су доле и нису одмах приметили Ивана, био је на неких пет метара од мотора. Били су у шоку и помирили се са најгорим, а онда су зачули глас: "Жив сам". Две речи које пуне срце и душу неком посебном енергијом и срећом. Иван јесте био у изузетно лошем стању, тешко повређен, изнемогао, гладан, жедан, али жив - присећа се Запорожац.
Другари су изашли на улицу и махали да зауставе некога да им помогне.
- У том тренутку наишла су и два возила Еулекса. Без речи су сишли са нама у јарак. У свом возилу су нашли неке фолије. Обмотали смо Ивана да га мало загрејемо, у близини је река Ибар, хладно је било, не знам искрено како је успео да издржи толико дуго у таквим условима - каже Запорожац.
Николај Запорожац већ дуже време вози мотор и како истиче на дуже и даље дестинације никада не треба ићи сам.
- Ивана је то могло да кошта живота. Он је задобио тешке повреде које нису биле опасне за живот, али му је требала лекарска помоћ. Да је није добио у последњем тренутку услови у којима је био могли су да га коштају живота. Што се тиче незгоде, не знам како се десила, питали смо га и тражили да нађемо неку његову камеру, али је није имао. Мислим да је умор био пресудан, а и непознавање деонице. Мало је лошија кривина и ако ниси довољно пажљив деси се излетање - каже Запорожац.
Додаје да је и Хитна помоћ убрзо стигла и да су на носилима превезли повређеног у болницу.
- Имао је тешке повреде, више прелома, ребара, кључна кост, кук... Не верујем да би издржао тај дан да га нисмо нашли. Искрено, не знам да ли бих и ја могао да издржимо то што је он успео - каже бајкер.
Запорожац каже да се радује сусрету са Иваном кад се буде опоравио.
- У контакту смо са његовим братом. Нисмо га видели јер је на интезивној нези. Када га буду пребацили на одељење организоваћемо се да га посетимо - каже младић.