НЕ КРЕЋИТЕ НА ПУТ АКО НИСТЕ ОВО ПРОВЕРИЛИ! Доносимо вам 10 РАЗЛОГА због којих могу да вас врате са границе!
Информишите се пре поласка на пут.
Није довољно да само проверите ваш пасош пред путовање у иностранство, постоји чак 10 стриктних правила на основу којих могу да вас врате са границе.
ФЕНОМЕНАЛНА ИДЕЈА! По личну карту и пасош у Пошту, уместо у МУП - огласио се Ђорђевић (ФОТО)
СРБИ БЕСНИ ЗБОГ ОДЛУКЕ ЕУ О ВИЗАМА: Житељи КиМ са српским пасошем најдискриминисанија група у Европи
"Јао, где ми је ПАСОШ, нисам га спаковао!": Доносимо СПИСАК неопходних ствари за пут, никако немојте да заборавите да понесете ово
Поред стриктних 10 правила, полиција такође има право да некога врати са границе на основу личне процене.
1. Пасош који ускоро истиче
Са граничних прелаза, исто као и са аеродрома, туристи могу да буду враћени ако им пасош истиче за мање од три месеца. То се првенствено односи на путовање у земље Европске уније и Шенгена. Пасош, дакле, мора да буде важећи још најмање три месеца од датума путовања. Разлог за то је могућност да он истекне док је путник у иностранству, а он ипак одлучи да се задржи дуже него што је планирао. Једноставно, он тада остаје са неважећим пасошем.
Иако је три месеца стандард, постоје државе које захтевају да пасош важи још дуже. Примера ради, грађани који путују у Турску из Србије, морају да имају пасош који важи још најмање пет месеци од уласка у ту државу, што се наводи на сајту Министарства спољних послова.
2. Недовољно готовине
Туристи који путују у европске државе, морају да имају између 30 и 70 евра у кешу, зависно од државе до државе, и то за сваки дан који остају у иностранству. Што се тиче популарних туристичких дестинација, за Грчку је потребно 50 евра по дану а за Хрватску 70.
Битно је да новац буде у кешу, а не на картици.
Иако не мора да значи да ће на граници неко „вирити“ у новчаник путника, боље је подићи новац са картице, јер ако у новчанику туристе не буде довољно новца, он можда неће моћи да уђе у државу.
3. Погрешно написано име
Име и презиме путника мора на идентичан начин да буде написано у авионској карти и на пасошу. Примера ради, ако се туриста презива Ђукић, њему то презиме стоји у пасошу. Ако на авионској карти, међутим, буде написано „Ђукић“, може да се деси да контрола ово презиме третира као да припада потпуно другој особи.
Ипак, поједине компаније ће слово Ђ писати као Д, и то је допуштено.
4. Међународна возачка дозвола
Међународна возачка дозвола није потребна оним грађанима Србије који путују у земље окружења, али представници туристичких агенција ипак препоручују да се узме, јер издавање није компликовано. Иначе, захтев за издавање међународне возачке дозволе подноси се у Ауто-мото савезу Србије.
Ова дозвола није потребна оним возачима који путују у Албанију, Аустрију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Црну Гору, Чешку, Грчку, Хрватску, Луксембург, Мађарску, Северну Македонију, Молдавију, Пољску, Португал, Словачку, Словенију, Турску, Украјину и Велику Британију. Ипак, потребна је онима који ће годишњи одмор провести у Италији, Шпанији, Белгији, Данској, Лихтенштајну, Монаку, Норвешкој, Немачкој, Француској, Холандији, Русији, Швајцарској и Шведској.
5. Продужетак саобраћајне дозволе
Прошлог лета, неколико српских туриста враћени су са граница, конкретно са Мађарском и Црном Гором, због тога што су имали потврде о продужавању саобраћајних дозвола и регистарских таблица, уместо нових докумената. Након тога је МУП Црне Горе издао саопштење у којем је наведено да потврда о продужењу важи приликом преласка границе. Надлежне мађарске институције нису се оглашавале.
6. Зелена карта осигурања
Приликом путовања аутомобилом у поједине државе, грађани морају да поседују зелену карту осигурања. То је заправо документ којим се потврђује да је возило осгурано. То је, дакле, врста гаранције да ће сва штета, била она материјална или нематеријална, коју возач евентуално начини у саобраћајног несрећи, бити надокнађена. Зелена карта потебна је приликом путовања у Северну Македонију, Русију, Белорусију, Украјину, Молдавију, Турску, Израел Иран, Албанију, Тунис и Мароко. Он иначе може да се купи на самим граничним прелазима или у њиховој непосредној близини. Потребно је да возач у тренутку куповине има полису обавезног осигурања од ауто-одговорности и саобраћајну дозволу. Ако туриста путује у државе чланице ЕУ, као и у Швајцарску, Норвешку, Исланд, Андору и Црну Гору, не мора да има зелену карту, већ само регистрациону налепницу на аутомобилу.
7. Здравствено осигурање
Путник мора да поседује полису здравственог осигурања. Иако радници на царини највероватније неће тражити на увид овај докмент, најбоље је не ризиковати. Такође, здравствено осигурање за туристе није битно само да би прешли границу, већ да би били сигурни да ће у иностранству, уколико то буде неопходно, добити одговарајућу медицинску помоћ.
8. Деца морају да имају сагласност
Дете које има мање од 16 година, а путује без родитеља или старатеља, мора да има сагласност оба родитеља за путовање.
Ако само један родитељ има право на старатељство, његова сагласност биће довољна.
Иначе, овај документ мора да се овери пре самог пута, а пожељно је да родитељ наведе где, када и са ким дете путује.
9. Ваучер или гарантно писмо
Последња ставка коју путник треба да обезбеди да би био сигуран да му неће бити забрањено да пређе границу је ваучер туристичке агенције. Овај ваучер заправо ће послужити као доказ да има резервисан смештај.
Ако неко путује код рођака или пријатеља, он треба да му обезбеди гарантно писмо, којим преузима одговорност за путника, односно обавезује се да ће сносити трошкове смештаја, трошкове у случају болести и слично.
Такође, не мора да значи да ће сваки радник на царини тражити овај документ на увид.
10. Неодазивање на позив суда
Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић, рекао је својевремено, док је био председник Прекршајног суда, да суд може полицији да наложи привођење грађанина који се не одазива на судске позиве, макар то било и због најмањег прекршаја.
Уколико га полиција не нађе на адреси више пута, обавестиће суд, који потом може да распише потерницу и о томе обавести све полицијске станице у Србији. У таквим случајевима, до привођења најчешће долази управо на граници.
Дакле, ако је грађанину који жели да отпутује напсана казна због, примера ради, мањег саобраћајног прекршаја, он ће моћи да пређе границу, али уколико је дошло до тога да га суд позива да се јави због прекршаја, а да он одбија да то учини, ипак ништа од путовања, пише један београдски медиј.