Некада посебно место намењено ЕЛИТИ, данас колевка знаменитих личности (ФОТО/ВИДЕО)
Сокобања је била монденско место, које су често посећивали боеми, уметници и песници, до II светског рата. Неки од њих стално су се њој враћали а један од највернијих гостију био је и Стеван Сремац, који је овде и преминуо 1906. године. Још неки од сталних посетилаца у периоду предратном и послератном периоду били су Иво Андрић, Родољуб Чолаковић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Алексе Маркишића, Емилијан Јосимовић и други.
Једно место не чине само његове природне лепоте већ његовој лепоти доприносе и људи који су овде живели, живе или су боравили у њој. Без људи свака насеобина би била више географски појам без социолошког и културног аспекта који даје оно што називамо душом самог места. Сокобања није изузетак, њена природна богатства употпуњена су утицајем људи који у њој живе или су неко време провели овде.
Рељеф, флора и фауна овог поднебља учинили су ово место динамичним и живим још од периода праисторије, антике, средњег и новог века о чему нам сведоче многобројни списи историчара, истраживача и научника. Очарани природним лепотама многобројни познати, утицајни, угледни, богати и талентовани људи из држава у окружењу али и из целе Европе оставили су свој траг у животу Сокобање. У животу староседелаца сваки гост оставља свој траг и посебан утицај на друштвени миље али ипак треба поменути неке од личности које су својим заслугама посебно обогатиле биографију овог места.
СОКОБАЊА КРОЗ ВЕКОВЕ: Ево које су све цивилизације обележиле ово српско благо
СОКОБАЊА ЧУВА ОД ЗАБОРАВА: Колевка културно-историјских знаменитости
БОВАНСКО ЈЕЗЕРО - РАЈ ЗА РИБОЛОВЦЕ: Ако сте се упутили ка Сокобањи ову дестинацију обавезно посетите
Они су заслужили посебно место у историји Сокобање јер су уложивши свој таленат, богатство или углед утицали да се ово место развије и постане овакво каквим га данас видимо. Свој допринос дали су осавременивши инфраструктуру, утицавши на развој науке, културе и туризма тако да без њих ова бања под Озреном не би била иста.
У потрази за нечим новим, другачијим и лепшим, ови људи су пронашли све чему су тежили на обронцима Озрена, у Сокобањи. У неким периовима историје, уживање у лековитим водама и релаксација у хамаму били су привилегија богатих и повлашћених слојева становништва. Данас су благодети ове бање доступне и обичним људима па је и број посетилаца знатно већи.
Митрополит Михаило
Михаило Јовановић рођен је у Сокобањи 19. аугуста 1826 године. Његов отац Милован и мајка Марија, у Сокобању су се доселили из оближњег села Трговишта. Основну школу завршио је у Сокобањи. После основне школе, у Зајечару и Неготину је завршио гимназију, а у Београду је учио Богословију. Док се школовао у Неготину, био је питомац епископа Доситеја, да би касније у Београду био питомац митрополита Петра. Световно име Михаила било је Милоје Јовановић.
Феликс Каниц
Да је Сокобања једна од најстаријих, ако не и најстарија бања у Србији вековима се потврђује у записима многих историчара и путописаца. Међу њима је и Феликс Каниц, аустроугарски путописац, археолог , етнолог и један од највећих познавалаца југоисточне Европе.
У записима Феликса Каница може се прочитати да је Сокобања веома старо насеље, римског порекла и да је још у том периоду у овом насељу постојало купалиште-балнеа од кога је и потекао назив бања.
Хајдук Вељко Петровић
Велики српски јунак, Хајдук Вељко Петровић ослободио је Сокобању од Турака, 1809. Хајдук Вељко је отерао Турке из тадашње Бање, данашње Сокобање. У парку Борићи подигнута је спомен чесма овом великом јунаку "Хајдук Вељкова чесма".
Љуба Дидић
Рођен је у Сокобањи 19. марта 1849. године, а стрељан на Краљевици (Зајечар) 7. новембра 1833. године. Љуба Дидић био је трговац и српски политичар. На његово политичко опредељење, велики утицај имали су Светозар Марковић и Васа Пелагић. Дидић је био члан Радикалне странке и захваљујући својим агитаторским способностима, убрзо након учлањења избија у њене прве редове. Имао је само 28 година, када је 1877. године изабран за општинског кмета у Сокобањи, а 1878. године на скупштинским изборима изабран је за народног посланика. По доласку у Народну скупштину, Дидић се истиче својим опозиционим ставом против Либерлане странке и режима Јована Ристића. Након што је либерална влада пала, Дидић активно учествује у борби против режима Милана Пироћанца и Напредњачке странке. Против реакционарног режима Николе Христића који је распустио Скупштину и почео укидање грађанских права, Дидић је у народу развио широку делатност.
Бранислав Нушић
Чувене личности оставиле су свој траг на овом месту и својим утисцима дале још једну важну препоруку свима који размишљају о томе да га посете. Наш чувени књижевник, Бранислав Нушић, творац је познате крилатице „Соко – бања, Соко – град, одеш матор, дођеш млад“ која инспирише многе да провере њену истинитост и посете ово место које је подмладило Нушића.
Иво Андрић
Иво Андрић је први пут посетио Сокобању као илегални гост 1942. године. Тада је насликао скицу цртежа нашег познатог сликара, Сокобањца, Душана Мицковића. Видевши да је Душан скицирао стари сокобањски град, Иво га је замолио за папир и скицирао успешну реплику Душановог рада који му се допао. Он је у још пар наврата посећивао Сокобању а 1971. године затекао се у њој заједно са Мешом Селимовићем.
Исидора Секулић
Међу познатим личностима, које су у прошлом веку долазиле у Сокобању због одмора или лечења, била је и наша позната књижевница Исидора Секулић. Давне 1914. године, Исидора Секулић, на предлог лекара, долази у Сокобању да би лечила плућа. Када је дошла у Сокобању, Исидора је била очарана сокобањским ваздухом и природом која је окружује. Пошто је убрзо по њеном доласку почео Први светски рат, Исидора остаје у Сокобањи наредне две године. У том периоду је читала, писала и преводила. Исидора се у Сокобањи веома брзо одомаћила и била прихваћена од стране мештана.
Стеван Сремац
За Стевана Сремца кажу да је био усамљен, повучен и преосетљив човек, веома шармантан и увек дотеран. Учествовао је у ратовима, био је професор и заклети либерал. Називали су га и српски Чехов, а дневна соба му је била и кафана. Лекаре није волео, али је по њиховој препоруци дошао у Сокобању на лечење. Последње дане провео је у Сокобањи, преминуо је 12. 08. 1906. Преко пута куће у којој је преминуо Сремац постављена је биста а на кући спомен табла.
О томе колико је бања позната и колико је била чувена и у ранијим периодима говори нам чињеница да су је посећивали туристи из далеких крајева (чак и из Мале Азије) када није било савремених саобраћајних средстава нити путева али су они ипак долазили прелазећи огромне удаљености на коњским запрегама. Ако се добар глас тако далеко чуо тада, када није било савремених средстава информисања, не чуди да Сокобању и данас посећује велики број гостију из иностранства.
Интересантна је чињеница да је у XIX веку Сокобања била посебно место, намењено само друштвеној елити која се овде лечила или одмарала. Као центар друштвених дешавања њу су посећивали и најугледнији људи у Србији па чак и владари.
Узевши у обзир да је Сокобања као таква успевала да задовољи критеријуме најповлашћенијих слојева становништва не доводи се у сумњу чињеница да ће и данас испунити очекивања сваког посетиоца.
Пројекат је финансиран из буџета општине Сокобања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.