Ђурђевданска молитва за снагу и веру: Срби широм света изговарају ове речи у рано јутро празника
Ђурђевдан, који се сваке године обележава 6. маја, један је од најважнијих празника у српском православном календару.
Поред снажног религијског значаја, овај дан има и богату народну симболику – празник пролећа, буђења природе, здравља и обнове живота.
Свети Ђорђе, у народу познат као Ђурђевдан, кроз векове се славио не само као црквени празник, већ и као дан окупљања, радости и прочишћења. У средњем веку, посебно међу српском властелом и војском, сматран је заштитником храбрости и витештва.
Једна је од најчешћих и најважнијих слава у Србији. Према подацима Српске православне цркве и етнографским истраживањима:
- Ђурђевдан се слави у више од 120.000 домаћинстава у Србији, чиме заузима 3. или 4. место по учесталости, одмах иза Светог Николе, Аранђеловдана и можда Светог Јована.
- 2. Осим што је крсна слава, Ђурђевдан је и важан народни празник, прожет обичајима, песмом и верским симболима, посебно на селу.
Због свог значаја, често га славе и као заветину, сеоску славу или дан кад се организују литије, посебно у источној и јужној Србији, као и у деловима Црне Горе и Босне.
Народни обичаји за Ђурђевдан
Традиционално, Ђурђевдан се дочекује рано ујутру – на уранак, одласком у природу. Људи су се некада умивали водом у којој је претходно потопљено пролећно биље, како би сачували здравље. Брали су се ђурђевак, дрен, коприва и врба, а куће и дворишта китили су се зеленилом.
Један од најпознатијих обичаја јесте прескакање ватре, које је симболизовало прочишћење и прелазак у нови, здравији и срећнији циклус године. У многим домаћинствима тог дана се клало јагње и припремала свечана трпеза.
Ђурђевдан је и дан када многи верници, чим устану, прочитају молитву Светом Ђорђу, тражећи духовну снагу, заштиту и истрајност пред животним изазовима. Иако је молитва израз личне вере, она може имати шире значење – као унутрашњи чин наде, снаге и поверења у бољи дан.
Молитва Светом Ђорђу
Муке страшне избегао није,
дивни Великомученик Свети Георгије.
Све земаљско он презре и одрече,
да Царство Небеско вечно стече.
Видело је у тами што нам свима сија,
слава дивног Великомученика Георгија.
Душа наша смерно благодари,
заступника таквог што нам Бог подари.
Сваком ко помоћ и спас од њега затражи,
име светога љубав и веру оснажи.
Зато се теби у муци молимо,
и твоје помоћи вапићући просимо.
Услиши и сада молбе наше невољне,
молитве прими скромне, драговољне.
Нека заступништво твоје за нас не бледи,
не остави нас у невољи и беди.
Чуј глас напаћеног нашег рода,
сети се српскога народа.
Да нам душман више не прети,
помози нам, Георгије Свети.
