НЕМЦИ КОНАЧНО ДАЛИ ОДГОВОР: Колико дуго корона преживљава на ПРЕДМЕТИМА, ево шта је НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ

одећа / Извор: Профимедиа/илустрација

Огласили се и српски стручњаци.

Људи не могу да се заразе короном тако што додирују предмете, већ искључиво директним контактом са зарежном особом, капљичним путем, показао је експеримент научника из немачког града Хајнсберг.

ЗА ПРИМЕР СВИМА! Ови млади људи су ХЕРОЈИ БАЛКАНА, а њихова прича ће вас одушевити

КАДА КРЕЋЕ ГРАДСКИ ПРЕВОЗ? Несторовић рекао ТАЧАН ДАТУМ, вожња аутобусима више НЕЋЕ БИТИ ИСТА

ПРЕДСТАВНИК СЗО УПОЗОРАВА: Ако се Србија не буде држала препорука, очекује их ОВАЈ СЦЕНАРИО

Потврђујући ову теорију, српски стручњаци напомињу да вирус може да се дуже задржи у спољашњој средини само у лабораторијским условима.

Немачки инфектолози спровели су експеримент у граду Хајнсбергу, како би истражили на који начин се заправо преноси вирус корона и колико дуго се задржава на предметима. Они су свакодневно пратили око 1.000 људи и у домовима заражених породица нигде нису пронашли живи вирус, ни на једној површини - стакленој, пластичној, дрвеној, а узети су узорци са квака, мобилних, WC шоља…

Први закључци до којих су дошли указују да је већа опасност да ће се зараза пренети од људи, него преко предмета које су додиривали.

корона вирус / Извор: Профимедиа

- Зараза се не шири дотицањем предмета са којима су у контакту били заражени, него дужим боравком људи у непосредној близини једних поред других. Неко ко је заражен треба да се искашље у руку и том руком дотакне кваку на вратима. Одмах након њега друга особа треба да дотакне исту ту кваку, и одмах да се руком дотакне по лицу. Једино на тај начин вирус може да се пренесе преко предмета. Међутим, у свакодневном животу, заиста је мала шанса да се вирус пренесе путем заражене површине - тврди др Хендрик Штрек, директор Института за инфектологију Универзитетске болнице у Бону.

Сличног мишљења су и еминентни српски вирусолози. Докторка Ана Банко са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду сматра да је дужи опстанак вируса на предметима у спољашњој средини могућ само у лабораторијским условима.

- У идеалним, експерименталним условима, вирус се задржава до три сата у аеросолу, до четири сата на бакру, до 24 на папиру и картону и чак до три дана на пластици и нерђајућем челику. Међутим, иако ово може деловати застрашујуће, концентрација вируса и његова инфективност на овим површинама сигурно је далеко мања у свакодневним околностима, када услови за преживљавање вируса нису идеални као у лабораторији - рекла је др Банко.

корона вирус / Извор: СД/илустрација

Вирус нема могућност размножавања ван човека.

- Вирус у спољашњој средини може да опстане од неколико сати до неколико дана. Међутим, важно је напоменути да вирусно преживљавање директно зависи од услова те околине, односно од температуре, УВ зрачења, киселости, присуства дезифицијенаса итд. Вирусу је у спољашњој средини апсолутно немогуће да оствари процес умножавања, јер нема хуманих ћелија које би му то омогућиле. Човек може да се зарази само ако се без маске, а на удаљености мањој од два метара, налазио испред заражене особе која је кашљала - каже др Банко.

Епидемиолог Проф. др Зоран Радовановић каже да је доминантни пут преноса инфекције капљично, док је могућност заразе преко предмета могућа ако је он свеже загађен.

- Ако се болесник у продавници ухватио за кутију чаја, а непосредно после тога неко додирнуо исту ту кутији, а затим и лице, тако би вирус могао да се пренесе. Међутим, ако је прошло више сати, онда је заиста јако мала вероватноћа да можемо да се заразимо - објашњава епидемиолог Радовановић.

Зоран Радовановић / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/Jutarnji Програм ТВ HAPPY

Како каже, могућност да се човек зарази путем контаминираног предмета је један од хиљаду.

- Због тога се не искључује и та могућност, те се саветује дезинфекција. Под идеалним условима, ако је стабилна температура, влажност и слично, вирус је могао данима да се одржи на неким површинама. При томе, на пластици и металу дуже је могао да опстане, него на корозним материјалима попут папира, картона, тканине. Ако је вирус дуго у спољашњој средини, чак и ако је жив, изгубио је способност да изазове болест, или би реакција на заразу била много блажа - наглашава Радовановић.