НЕМОЈТЕ СЕ ЗАЧУДИТИ АКО ВАМ НЕ ДАЈУ КРЕДИТ: На "црним листама" банака сада и један велики сектор у привреди
Банке су почеле да праве "црне листе" клијената којима не издају кредите.
Иако не постоје званични подаци, процењује се да је зог последица пандемије корона вирусом број запослених који су на "црној листи" банака, односно не могу да добију кредит, у последња два месеца готово удвостручен и да се креће између 35.000 и 40.000 људи.
Разлог за овакве цифре крије се у чињеници што све већи број компанија не успева да одоли негативним ефектима корона кризе због чега и њихови радници нису сигурни клијенти за враћање дугорочних кредитних обавеза.
НЕМАЧКОЈ ПРЕТИ СТЕЧАЈНИ ЦУНАМИ? Корона задала тежак "ударац" највећој европској економији, предвиђања су црна
АМЕРИКАНЦИ ЈЕДВА СКЛАПАЈУ КРАЈ СА КРАЈЕМ: Конгрес планира додатну новчану помоћ за грађане!
ПАНДЕМИЈА КОРОНАВИРУСА ИМА И ЈЕДНУ ПОЗИТИВНУ СТРАНУ: Да ли су људи постали дигитално ПИСМЕНИЈИ?
Зато се и број од 20.000 ризичних клијената који су на леду били током лета увећао јер поред запослених у туристичким агенцијама, хотелијерству, угоститељству, аутоиндустрији,међународном саобраћају, рента-кар услугама, микро и малих фирми, придружила им се и велика група запослених у средњим предузећима.
Запослени у тим компанијама на ажурираној октобарској "црној листи" банкара процењене су као ризичне јер не успевају последњих месеци да сервисирају своје обавезе укључујући и примања па су тато њихови запослени под лупом банкара.
Тако бар наводи извор из једне банке који каже да се пројекције могућих ризичних клијената раде на месечном нивоу.
- Групи која је већ класификована као ризична, а то су запослени у туристичким агенцијама, хотелијерству, угоститељству, аутоиндустрији, међународном саобраћају, рента-кар услугама, микро и малих фирми, придружила су се и средња предузећа из свих области деловања чији су пословни параметри значајно гори него пре пандемије ковида 19. Ипак, сада су највише су погођени запослени у средњим предузећима па се зато анализира сваки појединачни случај из ове групе - наводи саговорник.
Да је то тако наводи И.Ј. економиста у једном оваквом предузећу које се бави продајом пољопривредних и других машина.
- Нашли смо стан и мој супруг је имао право код своје банке да подигне кредит од 35.000 евра. Недостајућих 15.000 евра сам ја покушала да добијем али сам одбијена иако сам добар клијент 10 година због моје фирме. Речено ми је да је њено пословање ризично јер су финансијски параметри значајно гори последњих месеци у поређењу са онима пре короне. Непријатно сам била изненађена јер је колегиница из фирме у мају добила стамбени кредит - наводи И.Ј.
Ништа бољи третман немају ни запослени у хотелијерству и туристичким агенцијама.
- Овај проблем траје већ дуже време банке не само што не одобравају кредите запосленима у овом сектору већ не желе да им издају ни кредитне картице јер не постоји кредитна сигурност - кажу у Националној асоцијације туристичких агенција Србије.
Тврдње о постојању "црних листа"
Неколико банака кажу да не постоје већ да се "сваки клијент посматра појединачно и ако нема редовна примања и представља ризичног и нестабилног платишу, неће му бити одобрен кредит".
Ту њихову незваничну информацију, званично је потврдио Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије.
- Нема црних листа него свака банка мери свој ризик и да ли жели да га преузме у условима пандемије у којој влада велика неизвесност за запослене у делатностима попут авиоиндустрије,туризма, угоститељства. Банка не процењује само неког који узима кредит већ и у којој фирми ради односно да ли она има потенцијал да изађе из ове ковид кризе.То је природно када је оваква ситуација јер ако имате билансе компаније у којој радите који су неповољнији него раније, то је знак узвика банкару који процењује да ли можете да вратите - каже Васић.
Он додаје да запослени у таквим компанијама су ризични и за краткорочне готовинске кредите.
- И то задужење може да се добије ако се клијенту прогледа кроз прсте јер је мањи ризик али сигурно је да банка неће дати неки стамбени кредит на 15 година. То је потпуно логично када је оваква ситуација јер је реч о тријажи банке и начину да заштите и оних који редовно измирују обавезе. Да није тако ризик би могао да се прелије на цену капитала односно висину камата, које би сви касније плаћали. То је неко фино подешавање и не би требало да се људи љуте јер на неки начин банке штити и тог клијента који је несигуран и тражи кредит, да сутра не би дошло до блокаде меница и извршитеља. Оваква опрезност банака има оправдање јер штити све депоненте од пропадања њиховог новца - каже Васић.