НЕСТОРОВИЋ РАЗБИО МИТОВЕ: "Што је дете слинавије, касније ређе оболева од малигних болести"
Прошле године је завршена студија која је показала да деца која ретко имају температуру као деца имају већу вероватноћу да касније у животу добију рак.
Гостујући у Јутарњем програму Хепи ТВ, професор др Бранимир Несторовић разбио је неколико митова у које смо веровали скоро сви, о слабом имунитету код деце, уносу течности и бактеријама којих се сви толико плашимо.
Говорећи о имунитету код деце, доктор је рекао да, према неким америчким статистикама, деца до 6 година имају респираторне инфекције 6 до 8 пута чешће од старијих. Из разних разлога су предиспонирани на разне болести.
Усред јануара крај Тополе процветале кајсије: Многи овдашњи домаћини везују ову појаву и за бројна народна веровања
ОВО ЈЕ ДЕВОЈКА СА КОЈОМ ЈЕ МАТЕЈ РАЗГОВАРАО: Ево о чему је Сплићанин причао са њом КОБНЕ НОЋИ
Надрилекарство цвета у пандемији: Реч је о кривичном делу, казна може бити и затвор
Међутим, каже доктор, то није разлог за бригу. Најважнија ствар коју треба пратити није термометар, већ како дете изгледа.
- Има енглеских водича који кажу да температуру треба спустити када је висока, тврде преко 39,5 и када дете изгледа лоше. Ако ваше дете има температуру и скаче, игра се, није болесно дете - каже доктор и додаје:
- Многи не верују да је чак 95, а према неким истраживањима 98 одсто инфекција код деце заправо вирусно. Само обични вируси који долазе и одлазе. А оно што је интересантно је да та деца за коју кажемо да су потхрањена јер се разболе сваких сат времена, касније ће у животу бити невероватно здрава.
- Прошле године је завршена студија која је показала да деца која ретко имају температуру као деца имају већу вероватноћу да касније у животу добију рак. То је зато што је имуни систем попут војске. Мора да тренира. Ако не тренира (а тренирају га цревне бактерије, разни вируси), постаће лењ.
Доктор каже да је нормално да су деца стално болесна и да томе не треба придавати значај.
"Као што сам већ рекао, у већини случајева то су само вирусне инфекције, само неколико одсто су бактеријске, оне које се лече антибиотицима. Деца која имају бактеријску инфекцију препознају се, изгледају другачије, донекле су дехидрирана, поспана, одбијају оброке"
Говорећи о уносу течности, који је сада ушао у моду јер свако носи неку флашу воде где год стигне, др Несторовић каже да је то велика манија.
- Треба да пијете воду када сте жедни. Како животиње знају када треба да пију воду, а нико им није рекао колико литара морају да унесу? Препоруке САД кажу 2,8 литара за жене и 3,2 за мушкарце, а кафа се не рачуна. Ја у то уопште не верујем. Наше тело је фино калибрисано и треба да пијете воду када сте жедни. Пазите, када сте жедни, пијете одређену количину воде, колико желите, а притом више нисте жедни, иако се та вода још нигде није померила из вашег стомака. Ваш стомак има мерач да измери колико вам је воде потребно, једноставно је невероватно.
- У Енглеској су урадили студију о уносу течности. У једној групи људи су сипали чај и разне течности, а у другој су људи једноставно пили воду када су били жедни. Они у првој групи имали су 73% више проблема него у другој. Сви кажу да антибиотике не треба узимати олако, а знамо да има лекара који их олако дају.
- Антибиотици се дају када постоји бактеријска инфекција која је потврђена брисом, као што је упала грла. Многи лекари тврде да голим оком могу препознати бактеријску гнојну ангину, али то једноставно није тачно. Постоји једна студија коју су спровели у Аустралији. Окупили су 50 најбољих педијатара и довели им гомилу деце са гнојном ангином да прегледају и утврде да ли је ангина бактеријска или вирусна. Лекари су у само 30 одсто случајева дали тачну дијагнозу, а још занимљивије је да су им два пута доводили исто дете, а у само 22 одсто оба пута исту дијагнозу. Што значи да је у већини случајева истом детету исти лекар постављао различите дијагнозе“, објашњава докторка. Дакле, мој савет, када дете има дуго повишену температуру - брис, крв, ЦРП - закључује професор Несторовић.