Несуђени лекар којем судбина није наменила да се бави спортом, сасвим случајно је постао ЗВЕЗДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, а иза свега су се криле и породичне чарке и тежак пут! (ФОТО)
Здравко Чолић, неприкосновени секс симбол и једна од највећих звезда које је икада изнедрило ово поднебље одувек привлачи пажњу јавности, а његов живот је увек био под својеврсном лупом медија
Легендарни певач рођен је 30. маја 1951. године. Отац Владимир био је полицијски службеник, а мајка Станка домаћица. До 21. године живео је у Сарајеву, а онда се преселио за Београд, где је почео да гради каријеру.
ПАЛА ОДЛУКА: Нема више такси за издавање личних карата!
Био је голман у јуниорској екипи сарајевског ФК Жељезничара, али је касније почео да тренира атлетику и на једном такмичењу освојио друго место иза тадашњег репрезентативца Ненада Стекића. Али са свега десетак година сломио је ногу и одлучио је да напусти спортску каријеру. Након тога уписује се у музичку школу, где учи певање и да свира гитару.
Здравко је био мајчин мезимац, али Станка је била оштра против тога да се бави певањем. Неостварена жеља његове породице, а посебно њена била је да упише Медицински факултет и постане признати лекар у Сарајеву.
Од свог првог хонорара који је зарадио певајући у једном сарајевском хотелу са осамнест година купио је својим родитељима прву веш машину. У другом разреду гимназије, са пријатељем је отишао да проведе празнике у очевој викендици у Баошићима, на предлог пријатеља Чолић се пријавио за такмичење певача аматера у Бијелој. Извео је песму Битлса "Lady Madonna" i освојио друго место и тада започиње његова каријере као певача. Чола одлучује да је музика његов пут и прикључује се групи "Млади и лијепи", а након тога одлази у "Амабасадоре". Неколико пута наступа и са "Индексима" када мења Даворина Поповића.
Али, Корнелије Ковач примећује његов таленат на једном фестивалу и позива га да буде стални певач "Корни групе" уместо тадашњег Дада Топића. Прави паузу од Економског факултета у Сарајеву и прелази у Београд где борави шест месеци како би био у певао на наступима у групи Ковача, али након шест месеци напушта све и враћа се на студије у Сарајево.
Соло каријеру започиње 1972. године када на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" где изводи песму Кемала Монтена "Синоћ ниси била ту" и осваја треће место. Управо након окончања овог фестивала започиње соло каријеру.
Ово је РОЂЕНИ БРАТ Здравка Чолића! Шта кажете - БАШ ЛИЧИ! А тек да чујете ЧИМЕ СЕ БАВИ! (ФОТО)
Са песмом Гори ватра Кемала Монтена Чолић је у Луксембургу представљао Југославију на избору за "Песму Евровизије" 1973. године. Први студијски албум "Ти и ја" изашао је 1975. године, а низ јаких песама "Вагабунд", "Играш се ватром", "Лоше вино" (на музику Горана Бреговића и текст Арсена Дедића) довео је до масовне хистерије девојака. Након тога рађају се хитови "Главо луда", "Загрли ме", "Јуче још", "Једна зима с Кристином" и "Продужи даље".
Дана 1. априла 1978. године Чолић је кренуо на југословенску турнеју под називом "Путујући земљотрес", а пратила га је балетска група "Локице".
Већ тада је плоча продата у 150.000 примерака, да би на крају премашила 700.000 примерака. Први концерт на Маракани одржава 1978. године где окупља преко 70.000 људи, а током целог наступа прате га "Локице" за чијим играчицама је лудео цео град. На стадиону су снимљени и први кадрови документарног филма о Здравку, "Пјевам дању, пјевам ноћу". Филм је касније преточен у серију од четири епизоде и, неколико месеци касније, после биоскопске премијере приказан на РТВ Југославије.
Чолић тада није прихватио Немачке дискографске куће да се пресели тамо и настави каријеру у том граду. Уместо тога, 14. новембра 1978. године је отишао на одслужење војног рока у Ваљево. Касније је прекомандован у Београд, па у Пожаревац, да би завршио војни рок 14. септембра 1979. године. У том време, писма су у команди сваку дан доносили у џаковима, а девојке су када би војници примали посету долазили са неколико аутобуса, само како би видели Чолу.
Након одслужењем војног рока, његова каријера постаје све већа и већа, снима бројне нумере који постојау хитови, наступа по целом свету, а сваки концерт постају све посећенији. Током 1983. године одржао је преко 60 концерата, а укупан број публике премашио је милион. Здравко Чолић крајем ’80-их година дефинитивно прелази да живи у Београд. Избијањем рата на подручју бивше БиХ, 1992. године, Здравко у Београд пребацује и своје родитеље. У Београду му такође живи и брат Драган са својом породицом. Средином ’90-их година Здравко се крстио у Саборној цркви у Београду, а познато је да је и велики верник и добротвор. Новчаним прилозима помаже Српску православну цркву, као и разне хуманитарне акције.
Својом дугогодишњом девојком Алекс, професорком географије, оженио се 1. маја 2001. године. Са њом има и две ћерке: Уну и Лару. Свој приватни живот је успео да сачува од јавности.