Невидљиви херој пандемије! Ненад је целе године неуморно превозио пацијенте, особље, опрему без дана одмора
Ненад Јанковић, возач санитета у ужичкој болници, од почетка епидемије корона вируса ради без дана одмора
Ненад Јанковић, возач санитета у ужичкој болници, од почетка епидемије корона вируса ради без дана одмора. Целе прошле године неуморно је превозио пацијенте, особље, опрему, кисеоник најчешће у Београд. Пацијенти су из дана у дан пристизали и пунили болнице широм Србије. Због недостатка кадрова ужички здравствени радници ишли су на испомоћ највише у Београд.
ЛЕТЊЕ ОПУШТАЊЕ ДОЋИ ЋЕ НАМ ГЛАВЕ: Србија на корак од пооштравања мера - др Ђерлек открива шта доноси четврти талас
ШТА ЈЕ НАЈБОЉА ЗАШТИТА ОД КОРОНЕ? Ивануша упутио снажну поруку свима, српска организација вакцинације одлична!
ОНИ КОЈИ СЕ НЕ ВАКЦИНИШУ РАДЕ ПРОТИВ СЕБЕ И СТРУКЕ: Докторка Татјана истакла ко треба да нађе други посао!
- Превозили смо наше докторе, техничаре и медицинске сестре у Београд на Сајам или у Арену. Возио сам пацијенте на Инфективну клинику, "Драгиша Мишовић", Земун, Звездару... Било је дана кад сам спавао само по три сата - прича Ненад.
И дан-данас се сећа, како каже, најтеже ситуације од прошлог лета.
- Напољу плус 40 степени, а ми сви у скафандерима, визирима, рукавицама по цео дан. Добио сам налог да возим три ковид пацијента са грудног одељења у болницу "Драгиша Мишовић" у Београду. Када смо стигли тамо, кажу нам да немају места и пошаљу нас на Инфективну клинику. Ту такође није било празних кревета, па су ми рекли да их возим у Пожаревац. Међутим, у мом санитету осим њих, била су и два пацијента на кисеонику, који је у међувремену, услед дугог чекања, потрошен! Двојицу су сместили буквално у ходник болнице, док сам трећег пацијента морао да возим за Пожаревац - прича Ненад.
- Тада у мени проради адреналин. Посебно кад знам да возим бебе, малу децу или тешко оболеле пацијенте. Са ротацијом и звучним сигналом дајем све од себе да безбедно, али и на време довезем санитет до болнице. Када стигнем, лакше се осећам, али сустигне и умор, па је у таквом стању теже возити назад - каже Ненад и додаје да уколико не превозе оболеле или лекаре, возачи раде и остале послове.
- У мени проради адреналин. Посебно кад знам да возим бебе, малу децу или тешко оболеле пацијенте - Ненад Јанковић.
- Из главне болнице сваког дана вози се храна за доручак, ручак и вечеру за ковид болницу. Превозимо и прљав и чист веш тамо-вамо два пута дневно. Такође, возимо и другу опрему из Београда за Ужице. Имамо један санитет који смо прилагодили за вожњу кисеоника. Невероватно је колико се троши кисеоник. Било је ситуација да нису могли да нам допреме довољно кисеоника, јер физички нису могли да напуне те боце - каже Ненад и додаје да је и сам био заражен опаким вирусом.
- Од 15. децембра до Нове године био сам заражен. Нисам ни знао све док моја супруга није изгубила чуло мириса и укуса, па смо се обоје тестирали. Срећом, имао сам благу клинички слику и брзо сам се вратио на посао. Сада ћемо супруга и ја да се вакцинишемо, што саветујем свима, јер сам видео страшне муке заражених пацијената.