Ни нитроглицерин више не помаже: Узбуна у Ургентном центру, због ове природне појаве и старији и млађи падају као покошени на улици

Кардиолози Ургентног центра последњих дана имају око 40 одсто више пацијената са акутним инфарктом миокарда. Међу њима су и млађи и старији, али највише хронични кардиоваскуларни болесници. О разлозима таквог пораста и утицају ниских температура на срце говорио је професор др Предраг Митровић.

Професор Митровић објашњава да су ниске спољашње температуре један од најнеповољнијих временских услова за кардиоваскуларне, нарочито хроничне болеснике.

- На хладном ваздуху крвни судови се сужавају и скупљају, и ако је већ постојао проблем на крвним судовима, то најчешће доводи до појаве акутног инфаркта миокарда - истиче кардиолог за РТС.

Према његовим речима, највише је хроничних болесника, јер су они "увек на ивици да сваког тренутка добију нешто ново", алимеђу пацијентима има и старијих и млађих који раније нису имали дијагностиковане срчане тегобе.

- Долазе први пут, нису знали да имају проблем, а сада се јављају са озбиљним симптомима - наводи Митровић и додаје да су временски услови основни узрок актуелне ситуације, уз напомену да се нови хладни талас тек очекује.

Обратите пажњу на прве симптоме

Говорећи о разликама у симптомима, професор Митровић каже да пацијенти који се први пут јављају најчешће имају епизоде болова које трају дан или два и често не верују да је реч о срцу. Са друге стране, код хроничних болесника болови трају дуже, понекад и две до три недеље.

- Они узимају нитроглицерин и терапију, али та привремена терапија у оваквим стањима често није довољна и на крају дођу код нас - каже професор, уз напомену да сви пацијенти, без обзира на претходно стање, на крају заврше у коронарној јединици.

Коронарне јединице Ургентног центра су, како каже, пуне и имају и прекобројне болеснике.

- Ургентни центар мора да прими све пацијенте и да их смести како зна и уме. То за нас није ништа ново. Сви добијају адекватну терапију и сигурно су збринути на правом месту - наглашава професор Митровић.

Описујући дежурства, он истиче да су изузетно напорна.

- Не можете да седнете ни минут да попијете воду. Само у ходу. Али навикли смо, посебно у оваквим временским условима. И лети, када су велике врућине, ситуација је слична - стално је велики проток пацијената.

Поред инфаркта, у Ургентном центру се у последње време лечи и велики број других тешких стања.

- Има доста плућних емболија, болесника са тромбовима, затим дисекција аорте, односно поремећаја великих крвних судова који излазе из срца, најчешће због варијација крвног притиска. Чести су и поремећаји срчаног ритма, од АВ блокова до ситуација када је неопходно уградити пејсмејкер - наводи професор Митровић и додаје да је присутна "комплетна кардиолошка патологија".

Савети за превенцију

Када је реч о превенцији, савети важе за све.

- Они који морају да излазе по овако хладном времену треба да се постепено привикну на температуру - да застану у улазу или испред куће пре него што изађу. Најгора је нагла промена ваздуха - упозорава Митровић.

Напомиње да шал није довољан, јер штити само врат и грло.

- Битно је да не удишемо хладан ваздух. Када хладан ваздух уђе у плућа, долази до вазоспазма, зато треба заштитити уста и нос - објашњава кардиолог и саветује што мање излазака, посебно када је температура испод нуле.

За хроничне болеснике савети су исти.

- Да не излазе ако не морају, да заштите дисајне путеве ако излазе, да редовно узимају терапију и, ако она није довољна, да се јаве свом лекару. Најбоље је да бораве у просторији са сталном, стабилном и топлијом температуром - закључује професор др Предраг Митровић.

Извор: Србија Данас/РТС