Није питање ''да ли'' већ ''када'': Шта је ''Болест X''? Научници изнели застрашујуће информације - Ковид 19 био би само упозорење

Нова пандемија није питање ''да ли'', већ ''када''. То је основна порука BBC документарца Дисеасе X: Хунтинг the Next Пандемиц, у којем доктор Крис ван Тулек упозорава да је ковид-19 био само предигра онога што нас чека. Како пише Гардијан, филм траје сат времена, али оставља осећај дуготрајног немира: гледалац добија научно утемељена објашњења, али и слику света који је опасно неприпремљен за оно што следи.

Шта је заправо ''Болест X''?

Светска здравствена организација пре неколико година увела је термин ''Болест X'' да означи следећу, још непознату, али готово извесну пандемију. Ван Тулек, професор на Универзитетском колеџу у Лондону и лекар за инфективне болести, објашњава да вируси непрестано покушавају да ''прескоче'' са животиња на људе.

Такав скок довољан је да изазове катастрофу, нарочито ако вирус постане ваздушно преносив. Стопе смртности које већ знамо уливају страх: 10% код Сарса, 35% код Мерса, до 70% код Нипах вируса. Ако би један такав вирус добио могућност брзог ширења међу људима, последице би биле несагледиве.

У поређењу с тим, бубонска куга или шпански грип, који су однели десетине милиона живота, изгледали би ''блаже''. Чак и ковид-19, који је убио више од седам милиона људи широм света, према Ван Тулековим речима, делује само као упозорење.

Како функционише глобални надзор

Екипа филма посетила је Светску здравствену организацију у Женеви. Сваког дана у њеним канцеларијама пристижу извештаји из најугроженијих делова света: жута грозница у Латинској Америци, антракс у Уганди, хеморагичне грознице у Ираку. Било који од тих случајева може се претворити у глобалну претњу.

У документарцу су приказани и математички модели који симулирају ширење болести: када се ''појача'' преносивост и стопа смртности, јасно се види како брзина реакције влада и спремност друштва да прихвати мере могу да одлуче између живота и смрти милиона људи.

Како подсећа Гардијан, највећа опасност не лежи само у вирусима, већ и у људима. Уништавање природних станишта, крчење шума и индустријализовано сточарство приближавају нас патогенима с којима се раније никада нисмо сусретали. Пример из Малезије, где је избијање Нипах вируса било повезано са свињским фармама, показује како начин производње хране може изазвати глобалну здравствену катастрофу.

Истовремено, научна истраживања и надзор над болестима добијају све мање средстава. Посебно у Сједињеним Државама, где администрација Доналда Трампа спроводи резове у јавном здравству и Центру за контролу болести (ЦДЦ).

Гардијан оцењује да је то знак кратковидости: ''Протраћујемо технологију која би могла да спаси милионе живота – да бисмо уштедели неколико долара.''

Филм Ван Тулека није замишљен да шири панику, већ да покаже реалност: пандемија није изузетак, већ правило у историји човечанства. Разлика је у томе што данас имамо науку, технологију и вакцине који могу да направе разлику – али само ако будемо имали политичку вољу и спремност да делујемо на време.

Документарац зато оставља горак утисак: човечанство поседује средства да препозна и заустави следећу ''Болест X'', али истовремено показује склоност да одлаже, штеди и игнорише док не буде касно.

Порука документарца је јасна и неумољива: Болест X тек долази. Питање је само када и одакле. До тада – остаје нада да ће наука и глобална солидарност надјачати краткорочне политичке и економске интересе.

Извор: Србија Данас/НИН