ЊЕГОВ ЧУКУНДЕДА БИО ЈЕ НАГРАЂИВАН ЗА ЈУНАШТВО: Др Тиодоровић данас слави 71. рођендан и има САМО ЈЕДНУ ЖЕЉУ
Иако је у пензији, није се повукао. За време ванредног стања због короне ишао је у куповину када и сви остали грађани који имају пензиони чек.
Нишки др Бата, како га од милоште зову у граду на Нишави, најстарији члан Кризног штаба за борбу против короне, професор, који је ову епидемију обележио изјавом о потребној гвозденој дисциплини којом су се касније сви служили, затим сузама пред новинарима због преминулих од ковида и надасве најбољим прогнозама о новој пошасти, епидемиолог Бранислав Тиодоровић, данас пуни 71 годину.
"МОРАМО ИЗДРЖАТИ, РАДИМО ИЗ СВЕ СНАГЕ": У ковид одељењу опште болнице Ужице налазе се наши прави ХЕРОЈИ
НОВИ УДАРАЦ ПО ЏЕПУ РОДИТЕЉА! За ђаке обавезне хируршке маске: Само трослојне, ЦЕНА ПРАВА "СИТНИЦА"
КАКО ЈЕ ДР КОН СВОЈОМ ИЗЈАВОМ ПОСТАО "НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ 1": Друштвене мреже горе због само једне његове речи
Иако је у пензији, није се повукао. За време ванредног стања због короне ишао је у куповину када и сви остали грађани који имају пензиони чек. Али, пензију, поготово ове године, проводи радно.
Своје знање, стручност, професионализам и искуство, максимално користи и пружа у току ове епидемије, као да је на почетку каријере. Она му је почела још док је био студент, када се 1972. године сусрео, ни мање а ни више, него са вариола вером, епидемијом великих богиња.
Професор Тиодоровић рођен је 1949. године у граду, који је једини у бившој Југославији два пута освојио титулу највеселијег града, у избору култне емисије на Радио Београду. У Врању.
- Само здравље. Једино што желим јесте да сви буду здрави - рекао је проф. др Тиодоровић, а ова његова жеља данас, у доба короне има посебну јачину.
Био је у Бујановцу, Врању, Лесковцу, Нишу у ковид болницама са зараженима и онима који се боре за њихове животе, или код куће. Од 2009. године, када је Србију "погодио" Ах1Н1, познатији као свињски грип, када смо и успоставили комуникацију, па све до данас, проф. Тидоровићу се није догодило да нема времена за изјаву, објашњење, интервју... И на све би знао одговор.
Прави професионалац... Увек искрен, готово увек насмејан, и од којег никада нећете чути да је уморан...
За медицину се одлучио у последњем моменту
Проф. др Бранислав Тиодоровић цео свој радни век је провео у Нишу, где се из Врања преселио када му је отац Драго, који је био официр ЈНА, премештен у Војну болницу.
Крајем 2017. године подружница Српског лекарског друштва у Нишу, доделила му је награду за животно дело. У образложењу награде наводи се да је надом и осмехом даривао на хиљаде својих пацијената, образовао и стручно усавршавао неколико хиљада студената, и делио своја професионална и људска искуства са хиљадама сарадника.
Ево и како је стигао дотле.
Завршио је Основну школу "Змај Јова Јовановић" у Врању, са одличним успехом, како је завршио и Средњу школу "Стеван Сремац" у Нишу. Намера му је била да упише машинство, али се у последњим моменту одлучио за Медицински факултет у Нишу, на којем је дипломирао 1976. са просечном оценом 8.58. Мало је фалило да буде и спортиста. Наиме, играо је рукомет, тако да, да није уписао медицину, био би успешан спортиста јер је као омладинац био члан репрезентација Србије и Југославије.
Будимо захвални што се ипак одлучио за овај позив.
Ступио у брак још као студент
Пре него што је грчевито кренуо да гради каријеру, о чему говори и његова импозантна биографија, професор се оженио.
Са супругом Јелицом, која је из Шапца, ступио је у брак још док је био на факултету. Венчали су се кад је он био на четвртој, а она на другој години факултета. Отуд и омиљена песма "О, Јело, Јело, Јелена".
Др Бранислав Тиодоровић је током деведесетих био директор Клиничког центра Ниш, затим је био дугогодишњи директор регионалног Института за јавно здравље у Нишу, усавршавао се на Пастеровом институту у Паризу, био је продекан и професор нишког Медицинског факултета и шеф Катедре за заразне болести и епидемиологију.
Био је и у радним групама за пандемијски грип и за еболу, био је члан Комисије за болничке инфекције Министарства здравља, као и експерт за спољни надзор здравственог система у Републици.
Као председник руководио је Савезном комисијом за заразне болести, био председник Комисије за израду новог Закона о заштити становништва од заразних болести Србије, председник Удружења епидемиолога Србије...
Живот пре и после Института Пастер
Осим у Пастеру, усавршавао се и на Војномедицинској академији у Београду, на Медицинском факултету у Ници и на Медицинском факултету у Прагу. Објавио је више од 200 научних радова, што домаћих што страних, аутор је 7 монографија колико и уџебника. Учествовао је у многим научним пројектима, члан је у 7 професионалних удружења, и власник више сертификата.
Тренутно је председник Савета за здравље Града Ниша и специјални саветник нишког Института за јавно здравље. Члан је Кризног штаба у борби протв короне.
Каријеру делу на два дела, пре и после посете специјализације у Институту Пастер у Паризу. Тамо је био последњи пут 2008. године, и то на стручном скупу раме уз раме са великанима вирусологије и епидемијеологије - Лик Монтањеом, Робертом Галом и Антониом Фаучијем. Управо на том скупу, а са којег смо ексклузивно објавили фотографију на којој је са њима и наш др Бата, стручњаци су наговестили опасност од епидемија и пандемија од вируса и бактерија у свету, каква је ова коју сада живимо због COVID-a 19.
- Тамо сам радио и на дисертацији. Морам да кажем да се цео мој научни и стручни живот дели на период усавршавања у Пастеру и после. Третирали су ме изузетно. Сматрали су да сам ја њихов стажер од првог боравка, па сам сваке године добијао по неколико пута позиве за такозване стручне боравке, али и за конгресе и конференције које су држали. То ми је давало давало директан увид у све оно што је тог тренутка најактуелније у области заразних болести, у дијагностици, па чак и у терапији, али пре свега у дијагностици - рекао је професор чије је презиме старо више од 480 година.
Знање које је као један од ретких лекара са Балкана стицао у Паризу са врхунским епидемиолозима, микробиолозима, вирусолозима, имунолозима искростио је да организује у Србији први едукативни скуп и континуирану едукацију за болничке, односно интрахоспиталне инфекције.
Број епидемија у којима се борио са људске животе тешко је набројати. Каже да су, ипак, најзначајније две последње - вирус грипа АХ1Н1 и корона.
Чукундеда му бранио Зету од Турака
И супруга проф. др Тиодоровића је лекар али дерматовенерологије. Имају двоје деце - ћерку, која је успешан лекар, и сина, који је економиста.
Мало ко зна да је чукундеда доктора Бранислава, српски капетан Петар Тиодоровић, који је учествовао у ослобађању Зете од Турака. За храброст и јунаштво краљ Никола га је наградио земљом.
Професор Тиодоровић у хороскопу је лав, а некада је навијао за Партизан. Посао ради, као да му је хоби, и као да је заражен њиме.
НАШ ЧУВЕНИ КАРДИОЛОГ РИСТИЋ: Све је више људи са великим СРЧАНИМ КОМПЛИКАЦИЈАМА након прележаног корона ВИРУСА
КОН ЈЕ НАЈАВИО ТРОСЛОЈНЕ МАСКЕ ЗА ШКОЛАРЦЕ: Познато како ће сваки модел изгледати и која је њихова намена
АМБРОЗИЈА ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ КОРОНЕ ЗНАТНО ОТЕЖАВА! Откривено шта вирус и алергија раде и какве су ПОСЛЕДИЦЕ
Након мистериозног нестанка ФОТОГРАФИЈЕ СА ПИРАМИДОМ КОЈА ЛЕЧИ КОРОНУ: Др Несторовић добио клуб ОБОЖАВАЛАЦА
Ова последица короне МОЖЕ ДА ТРАЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Хоће ли се излечени од ковида-19 икада опоравити?
