Нови систем граничне контроле ступа на снагу од овог датума: Ево шта вас чека ако у Хрватску или Грчку уђете са пасошем Србије
Нови систем за проверу уласка држављана трећих земаља у Шенгенски простор (ЕЕС) почеће са радом од 12. октобра.
То значи да ће од тада сви држављани Србије који путују у Хрватску, Грчку или неку другу земљу Европске уније која је у Шенгену морати да испоштују нова ригорознија правила уласка.
Ево шта то тачно значи, и како ће утицати на путовања наших грађана у ове земље.
Смањиће се гужве, али...
ЕЕС ће заменити ручно печатирање пасоша на граници и омогућити прецизније праћење улазака, излазака и евентуалних прекорачења дозвољеног боравка. Систем се уводи како би се повећала безбедност, спречили незаконити боравци, и смањиле гужве на границама.
Мање гужве посебно ће обрадовати све који путују за Хрватску, поготово током летње сезоне. А подсетимо, на прелазу Батровци, на излазу из Србије ка Хрватској, скоро свакодневно бележена су вишесатна задржавања путничких моторних возила.
За сада је познато да ће сви путници који прелазе границу први пут након увођења ове измене морати да дају отиске прстију, а биће сачувана и њихова фотографија.
Ови подаци ће се користити за граничне провере при сваком следећем уласку, што значи да ће такав поступак морати да се заврши само једном.
У пракси ће то значити да ће када ова измена ступи на снагу путници са документима Србије морати да изађу из возила на простор на хрватској страни где су камере и где ће се узимати скенирање лица и отисци прстију, односно биометријски подаци.
Шта је ЕЕС и шта путници треба да знају
ЕЕС - Систем уласка/изласка (Entry/Exit System), је нови електронски систем који уводи Европска унија како би унапредила контролу граница и пратила кретање путника држављана трећих земаља који улазе у Шенгенски простор.
У контексту ЕЕС-а, "држављанин треће земље" је путник који нема држављанство ниједне земље чланице Европске уније, нити држављанство Исланда, Лихтенштајна, Норвешке или Швајцарске.
Дакле, овај систем је намењен свима који путују у Европу на краћи боравак и који нису грађани наведених држава, укључујући путнике из земаља попут Србије, САД, Велике Британије, Канаде, Аустралије…
"Кратки боравак" подразумева боравак до 90 дана у било ком периоду од 180 дана. Овај период се рачуна као јединствен за све европске земље које користе ЕЕС.
Које државе ће захтевати ЕЕС
ЕЕС ће примењивати 29 европских држава:
- 25 чланица ЕУ (све осим Кипра и Ирске): Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија и Шведска.
- 4 земље изван ЕУ које су део Шенгенског простора: Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска.
ЕЕС систем ће се односити и на држављане Републике Србије.
О увођењу ЕЕС система и апликацији преко које ће се уносити подаци
Александар Сеничић, директор ЈУТЕ, за "Блиц" је раније говорио да ће се ЕЕС систем уводити постепено у односу на то које земље буду најспремније.
- Неопходна им је, уставно речено, и та техничка подршка, односно ти скенери за узимање отисака прстију и камере за снимање лица - појаснио је Сеничић.
Према његовим речима апликација преко које ће путници уносити податке још увек није активна, али би требало да буде, и то врло брзо.
- Тада ће путници моћи сами да уносе све своје податке, осим ових биометријских. Иако је било приче да ће сама апликација моћи да омогући и узимање биометријских података, то још увек не знамо - казао је он раније.
Тако ће обавеза путника, укључујући и оне који путују већ од 13. октобра, уколико апликација тада буде доступна, бити да се пријаве, унесу све неопходне податке, а најважније од свега – наведу планирани датуми уласка и изласка из ЕУ, поред личних података.
- То се све уноси у тај формулар, на самој граници ће се то проверавати, наравно уколико буде одступање од најављеног, то ће се нотирати кроз сам систем на границама - рекао је он.