Ново кривично дело у Србији: Одавање ове тајне коштаће затвора - ево на шта се тачно односи

Поред прописивања новог кривичног дел, предложено је и да се постојеће кривично дело из члана 98. Закона о тајности података пребаци у Кривични законик.

Ново кривично дело у основном облику прописује да ће се уколико адвокат, јавни бележник, јавни извршитељ, лекар или друго лице које неовлашћено открије податак о личном или породичном животу који је сазнало у вршењу свог позива, казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Међутим, учинилац се неће казнити за ово кривично дело ако се подаци открију у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тих података, наводи се у Нацрту закона.

Поред тога, досадашње кривично дело "Одавање државне тајне" замењено је кривичним делом "Одавање тајних података", док су обрисана садашња кривична дела "Одавање војне тајне" и "Одавање службене тајне" из Кривичног законика, с обзиром на то да су већ обухваћена новим кривичним делом.

У образложењу Министарства правде је наведено да су распони прописаних казни између тих кривичних дела идентични, а сама радња извршења је прецизнија у односу на досадашња кривична дела.

Прецизиран је и појам "тајног податка", који далеко шире и прецизније одређује који су то подаци који се сматрају тајним подацима, док је измењено кривично дело "Неовлашћено откривање тајне", на тај начин што је прецизирано да је реч о професионалној тајни одређених професија, која су та лица сазнала у вршењу своје професионалне делатности.

Поред тога, проширен је и круг тих професија, као и врста података на које се дело односи.

У образложењу Нацрта се додаје да је ова измена у складу са упоредно-правном праксом држава у региону, будући да је реч о системима који потичу из заједничке државе.

Основни облик овог дела гласи: "Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документа који су му поверени или до којих је на други начин дошао или прибавља податке или документа, а који представљају тајне податке са ознаком тајности ''интерно'' или ''поверљиво'', казниће се затвором од три месеца до три године".

У случају да су подаци означени степеном тајности "строго поверљиво", запрећена је казна затвора од шест месеци до пет година, а ако су подаци означени степеном тајности "државна тајна", казном од једне до 10 година.

Уколико је ово кривично дело учињено из користољубља или ради објављивања или коришћења тајних података у иностранству или је извршено за време ратног или ванредног стања, учиниоцу прети казна затвора од пет до 15 година затвора.

У случају да је кривично дело учињено из нехата, учиницу прети казна од шест месеци до пет година.

У току је јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Кривичног законика, за коју је предвиђено да ће трајати до 1. октобра.