Обавезни војни рок званично од следеће године?! Служење се први пут нашло као ставка у Предлогу закона о буџету за наредну годину

Након што је укинуто крајем 2010. године, служење обавезног војног рока се први пут нашло као ставка у Предлогу закона о буџету за 2026. годину у коме се предвиђа да се у наредне три године уложи укупно око 86,5 милиона евра у те сврхе односно 28,8 милиона евра по години. Аналитичари за "Блиц" оцењују да то не мора да значи да ће ускоро почети служење војног рока пошто, како кажу, још нема расположења у јавности за то, поготово код оних који би требало да служе.

Служење војног рока се у Предлогу закона о буџету води као пројекат 5021 и намењен је "уређењу војних објеката за стварање услова за активирање обавезног служења војног рока".

За тај пројекат опредељено је за 2026. годину укупно 6.360.184.000 динара (око 54,4 милиона евра) од чега за машине и опрему 2.673.000.000 динара (нешто више од 22,8 милиона евра).

За уређење три касарне 727 милиона динара

Када је реч о уређењу војних објеката и инфраструктуре где би требало да се обучавају регрути буџетом за 2026. годину су планирана следећа средства:

Поред тога, прецизирано је да се 2027. године уложи још 200 милион динара у изградњу објеката и инфраструктуре Војске Србије.

Иначе, у предлогу закона за буџет 2026. године пише да су већ издвојена велика средства за уређење објеката у којима ће се служити војни рок и то 5.354.995.917 динара (око 45,8 милиона евра у 2024. години).

"Дуготрајан процес"

Бојан Димитријевић, војни аналитичар, каже за "Блиц" да је у суштини добро да су средства опредељена за служење војног рока, али да је процес враћања обавезне војске "дуготрајан и сложен".

- Видимо из примера Хрватске да је припрема касарни за служење војног рока трајала четири године. Треба имати у виду да је ранија инфраструктура у нашим касарнама или продата или расходована - наводи Димитријевић.

Међутим, како каже, измене Закона о Војсци Србије не сугеришу да ће се служење војске вратити у скоријој будућности.

- Те измене углавном се односе на војнике на професионалном уговору, и притом је повећана старосна граница и смањена школска спрема. Такође, ни то што је новац из војног буџета опредељен за припрему касарни или служење војног рока не мора нужно да значи да ће се ускоро вратити служење војске јер тај новац може и да се прерасподели у оквиру буџета за друге намене - анализира Димитријевић.

"Професионална војска не може да одговори на све савремене изазове"

Да ли је професионална војска довољна Србији остаје питање до даљњег.

- Свакако је бољи један мотивисани војник професионалац него 10 принудно доведених. Међутим, професионална војска не може да одговори на све савремене изазове. Професионални војник је свакако најскупљи - сматра Димитријевић.

Коначно, није сигуран ни како би јавност реаговао на враћање служења војног рока.

- Мислим да још нема расположења у јавности за служење војног рока поготово код оних који би требало да служе војску - закључује Димитријевић.

Скупштина мора да донесе закон

Пре него што се и званично врати служење обавезног војног рока Скупштина Србије треба да изгласа тај закон.

Међутим, последњих недеља нема најава да ће се то ускоро догодити, поготово ако се има у виду да су тренутно у скупштинској процедури измене и допуне Закона о Војсци Србије у којима се не спомиње враћање служења војног рока.

Гашић након војне параде најавио прве регруте

Иначе, након војне параде у септембру у Београду Братислав Гашић, министар одбране је у интервјуу за "Блиц" рекао да "процес иде својим током".

- Потребно је усвојити одређена законска и подзаконска акта тако да прве регруте очекујем у касарнама следеће године. Припреме, као и инфраструктурно уређење војних објеката су у пуном јеку. Трајање војног рока биће 75 дана, од којих ће 15 дана обуку изводити на терену. Дакле, не ради се о томе да ли ће војни рок бити враћен већ када, а Министарство одбране и Војска Србије ће у потпуности бити спремни за спровођење те одлуке - рекао је Гашић у септембру.