ОД МАРИЈИНЕ КЛЕТВЕ ГРАЂАНИ ТИТЕЛА И ДАНАС СТРАХУЈУ: Језиве речи одзвањају брегом, а капела је постала МЕСТО СМРТИ (ВИДЕО)

Фото: Профимедиа/Илустрација / Извор: Профимедиа/илустрација

Више од 100 година, Тител чува причу о једном проклетству које је озбиљно уздрмало Бачване. Некада је било довољно изговорити само "Шмитмајер", па да мештане Шајкашког региона ухвати језа.

Страх се преносио са колена на колено, па је и млађим генерацијама данас познато да се место страве налази на Тителском брегу званом Калварија. Ту, одакле пуца најлепши поглед на Тису, где се виде и Бачка и Банат, прошлост је исписала мрачне странице. Због клетве једне девојке, која се сломила тамо где је и упућена - на леђима породице Шмитмајер, дуго у овом крају није било мира.

На самом врху брда налази се капела нарушеног "здравља". Голих зидова, без врата и звона, стајала је усред Калварије као последњи заточеник приче о давној прошлости. Подигли су је 1892. године Франц Шмитмајер и његова супруга, у знак сећања на преминулу кћерку. Клупко почињемо да распетљавамо уз помоћ Јована Немета, који је одрастао на том брду, проводивши детињство играјући се на брду.

ГРАЂАНИ, ОПРЕЗ! Круже информације о такозваним ЛЕКОВИМА ПРОТИВ КОРОНЕ, А НИЈЕДНО ОД ОВИХ СРЕДСТАВА НИЈЕ ЕФИКАСНО

ГРАЂАНИ, ОПРЕЗ! Круже информације о такозваним ЛЕКОВИМА ПРОТИВ КОРОНЕ, А НИЈЕДНО ОД ОВИХ СРЕДСТАВА НИЈЕ ЕФИКАСНО

Један град у Србији је ПОТЕНЦИЈАЛНО ЖАРИШТЕ, ПРАТИ СЕ СИТУАЦИЈА: Др Кисић упозорила да не смемо да се опуштамо

Један град у Србији је ПОТЕНЦИЈАЛНО ЖАРИШТЕ, ПРАТИ СЕ СИТУАЦИЈА: Др Кисић упозорила да не смемо да се опуштамо

АЛБАНКА КОЈУ ПОШТУЈУ СВИ СРБИ: Данас је преподобна мати Ангелина, њене ЧУДОТВОРНЕ МОШТИ су спалили Турци

- Мој отац је био гробар, па му је у опису посла било и да одржава капелу, а сећам се да ме је стално опомињао да се не пењем на њу, јер могу да настрадам и стварно бих сваки пут, када бих се попео на десну страну капеле, пао и повредио се - каже Немет.

Један човек је хтео да врати звоно на звоник, када је осетио снажан бол у нози и угледао крв. Недуго затим је и преминуо. На овом месту је 60-их година прошлог века један лађар себи одузео живот, наводно због несрећне љубави. Стално су се дешавале неке необјашњиве трагедије, па смо с временом постајали опрезнији око капеле.

- Плашили смо се да не видимо оно што многи јесу - кости покојника, а отац их је често виђао како се промаљају из земље - прича Јован , који данас ради на речном броду.

Управо се та слика пресликава из клетве коју је крајем 19. века упутила сиромашна девојка Марија. Никада није престала да се нада да ће јој се срећа осмехнути. Новац који је тешком муком зарађивала давала је на народну лутрију. Како је била неписмена, сваки пут је свој лоз давала Францу Шмитмајеру, бачвару, којем је доносила воду са реке.

Зараду је давала Францу да јој купи срећку.

Он би јој говорио да није ништа добила и да може да баци срећку, све док једном није извадио из канте бачену лутрију и уновчио огромну премију. Марија је отишла кући у сазнању да није ништа добила, а Шмитмајер ју је оставио да остане у незнању.

Франц је преко ноћи постао најбогатији човек

- Он се преко ноћи претворио у најбогатијег човека краја, купио је млин, циглану, нову кућу и земљу која се и данас назива Шмитмајерова дуж - прича Јован.

И тако је све отишло у неповрат. Франц се непоштено обогатио, правдајући се по месту како је уснио сан - указао му се, говорио је, човек који му је открио где се налази закопано благо, па је он пратио смернице и пронашао га, али, Марија никада у то није поверовала. Проклињала га је сваког дана речина - Дабогда вам земља кости избацивала и све вам проклето било. Пратила га је на сваком кораку, а нарочито га је клела у тренуцима када би га виђала са кћерком.

Њене речи су одјекивале, парајући небо, а његова похлепа је дошла на наплату.

Шмитмајер је, недуго пошто се обогатио, остао без кћерке миљенице. Девојчица је преминула под неразјашњеним околностима.
Франц и његова супруга су се разболели од туге, схвативши да их је стигла Маријина клетва. Одлучили су да подигну капелицу, у њу положе кћеркино тело и посвете се вери, како би бар мало окајали грехе. Али убрзо су изгубили и сво имање, тако да им је живот сасвим изгубио смисао, што је Марија и желела. Све што је хтела било је да пате и да преостале дане проведу у најгорим мукама - каже Немет.

Шмитмајерови су сахрањени у капелици коју су подигли, али Маријина клетва ни тада није утихнула. Наводно су њихове кости почеле да плаше мештане. Баш онако како је она говорила да ће бити. Капела је, затим, почела да пропада. Нико је више није чувао, нити одржавао, а огољени зидови и обезглављени звоник потпуно су јој изменили лице. И цела Калварија је у тишини.

ПОПУТ БАКЉЕ КОЈА ПАДА ПРЕМА ЗЕМЉИ: Чим се спусти мрак ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈТЕ ка небу