Од његових моштију беже све болести: Данас се славе Преподобни Јоаникије Велики и Свети свештеномученици Никандар и Ермет
Данас, 17. новембра по грегоријанском (4. новембра по јулијанском) календару, Српска православна црква прославља Преподобног Јоаникија Великог, једног од највећих подвижника 9. века, као и свете свештеномученике Никандара и Ермита, ранохришћанске сведоке вере из 1. века.
Преподобни Јоаникије Велики рођен је у селу Марикати у Битинији, а још као дечак показивао је изузетну побожност, проводећи време у молитви и чувајући овце ограђиване крсним знамењем.
Као војник истицао се храброшћу, али је напустио световни живот и повукао се на Олим Азијски, где се замонашио и у подвигу провео више од пола века.
У хришћанској традицији запамћен је као велики чудотворац који је исцељивао болесне, изгонио демоне, кротио звери, прелазио преко воде као по сувом, постајао невидљив и прорицао будуће догађаје, а упркос свему био је познат по дубоком смирењу и кротости.
Иако је у младости подржавао иконоборце, касније је постао њихов одлучан противник и бранилац светих икона. Упокојио се 846. године у 94. години живота.
Истог дана прослављају се и свети свештеномученици Никандар и Ермет, први проповедници и пастири Мира Ликијског из 1. века.
Никандар је био први епископ овог града, а Ермет његов најближи сарадник, обојицу је рукоположио апостол Тит, ученик и сапутник апостола Павла, па се њихова служба сматра делом најраније хришћанске мисије.
Посебно су се истицали ревношћу и трудом у обраћању незнабожаца, због чега су били изведени пред судију Ливанија и изложени тешким мукама.
Каменовани су, вучени по камењу, гладовани и бачени у огњену пећ, из које су, према предању, изашли неповређени јер им се јавио анђео Божији и расхладио огањ. Пошто нису могли да их убију, мучитељи су их живе затрпали у земљу, а њихово страдање описано је и у Римском мартирологу.
Српска православна црква их данас поштује као сведоке вере из времена када се хришћанство бранило животом.
