ОДАВДЕ СЕ ЧУЛО ПРВО ЦРКВЕНО ЗВОНО У СРБИЈИ: Како је Миљков манастир добио име и које тајне чува? (ВИДЕО)
Светиња стара вековима налази се у атару села Гложање.
Прво црквено звоно које се чуло у ослобођеној Србији је био дар српског вожда Карађорђа манастиру Буковица.
У атару села Гложане, на обали Велике Мораве надомак Свилајнца се налази ресавска Света Гора. Реч је о скупини од 8 српских средњевековних манастира. А осим манастира Буковица, ту се налазе и манастири Јаковић, Златенац, Томић, Ивковић, Радошин, Девесиње и Добреш.
НЕПРИЈАТНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ У ПЕТАК: Српски метеролог открио какво нас време очекује у наредних седам дана
КЉУЧНА ТРИ ДАНА СУ ПРЕД НАМА! Кошава наставља са јаким ударима, али хоће ли заправо ЗАГАЂЕЊЕ убити људе?
ИЗ КУЋЕ ИЗЛАЗИ САМО КО МОРА: Јаки удари кошаве у Вршцу (ВИДЕО)
Хрисовуља кнеза Лазара
Први податак о овом манастиру се везује за такозвану хрисовуљу, коју је издао српски кнез Лазар Хребељановић 1374. године. Не зна се поуздано ко је био ктитор манастира Буковица, али постоји претпоставка да је то био српски деспот Стефан Лазаревић.
Такође се зна да је у првој половини 15. века управо у том манастиру функционисала преписивачка делатност, како би се на тај начин сачувале многе старе књиге и рукописи.
Иако се током 16. и 17. века не могу наћи писани трагови о овом манастиру, он је уписан на једној географској карти у време аустријске окупације. Каснијим доласком турских снага, манастир највероватније бива спаљен.
Обнова манастира и промена назива
Иако је овај манастир познат као Буковица, захваљујући свом новом задужбинару мења назив. Барем у народу. Трговац из села Гложане, по имену Миљко Томић је 1787. године обновио манастир. У спомен на његово дело, назива се Миљков манастир.
Касније је дошао и да живи ту, где је и преминуо. Његов гроб се налази у порти ове светиње.
У време Кочине крајине манастир је играо значајну улогу. После пада крајине, турске снаге су га још једном спалиле.
Како је становник села Гложане, ресавски кнез Петар Јаковљевић од стране турског султана био проглашен 1793. године врховним кнезом 12 српских нахија, то он и започиње обнову Миљковог манастира.
Долазак другог Миљка
Интересантан је податак да је Миљко Ристић, свештеник из Лапова дошао у овај манастир недуго након његове обнове.
У то доба се поново активира и школа при манастиру, са циљем описмењавања, односно образовања људи, који су желели да постану свештеници, учитељи или писари.
А још је интересантнији податак да је на имању поменутог кнеза Петра Јаковљевића у селу Гложане, као момак радио потоњи српски војвода Стеван Синђелић. Верује се да је и он у једном периоду похађао манастирску школу.
Првобитно је за вођу устаника био изабран поменути војвода Петар. Збило се то управо у овом манастиру 1803. године. Међутим, он је ту понуду устаника одбио.
По завршетку Првог српског устанка је лично вожд Карађорђе даровао Миљковом манастиру звоно 1808. године. То исто звоно је 1830. године завршило у Крагујевцу. Иако је касније послато даље, у манастир Раваницу, било је то прво црквено звоно које се могло чути у Србији, коначно ослобођеној од турског јарма.
Српски кнез Милош Обреновић је касније некадашњем манастиру Буковица поклонио ново звоно. Пут до манастира који и данас постоји је пробио један од ученика манастирске школе, родом из села Црквенац, свештеник Станиша Алексић. Са јужне стране главне манастирске цркве се данас налази његов гроб.
Једну од значајнијих обнова ова светиња доживљава 1856. године. Радовима је руководио игуман Хаџи Пантелејмон, који је такође био родом из села Гложане. Црква коју данас видимо у Миљковом манастиру је саграђена у том периоду.
Женски општежитељни манастир постаје 1952. године.