Одузели му детињство, име и породицу: Животна прича Светислава Алексића оставља без даха - ексклузивно за СД открива како је из ничега створио све (ФОТО)

Светислав Алексић свог оца према његовом казивању никада није упознао и управо то је чињеница која га данас највише боли, у најтежим тренуцима од тога да потоне га није извукла судбина, већ супруга Драгана - име које је у његовом животу постало синоним за спас и нови почетак.

Најранија сећања и одрастање 

Рођен 2. новембра 1994. године у Вуковару, наш саговорник Светислав Алексић рано је доживео болан ударац - развод родитеља. Суд је одлучио да он остане са мајком, док је његов рођени брат припао оцу.

Тај тренутак обележио је његово одрастање: раздвојен од брата, без сигурности и заштите, са осећајем празнине који ће га пратити заувек.

Како каже за наш портал, мајка се убрзо преудала за комшију, човека из имућне породице која никада није прихватила да је он оженио жену са дететом. За малог дечака Светислава то је значило само једно - уместо љубави добијао је батине, понижења и увреде.

Кратки тренуци мира и мајчина болест

У тим најранијим сећањима ипак постоји једно мирно раздобље – живот у трошној кући на обали Дунава у Хрватској, где је улица одзвањала од дечјег смеха. Тај спокој кратко је трајао. 

По доласку у Србију мајка се тешко разболела и завршила на психијатрији у Бачком Градишту. Тада је очухово насиље постало још жешће, а дечак Светислав био је потпуно незаштићен и препуштен самом себи.

Недосањани снови и свештенички позив који му је ускраћен

Још као дете маштао је да постане свештеник. Волео је цркву, осећао духовни позив. Његов чух је одлучивао уместо њега. Није му дозволио да настави студије богословије, већ га је терао на најтеже физичке послове.

- Није размишљао да ће ми тај папир из школе сутра значити у животу. Његова реч била је последња", прича за наш портал Светислав.

Присилни брак и губитак идентитета

Оно што звучи као мрачна прича из прошлости, Светислав је доживео са само 17 година – очух га је приморао на брак са девојком (Име познато редакцији) коју једва да је познавао. 

Чекало се да напуни 18 да би се венчали. Мајка, немоћна и уплашена, о томе се може нагађати, ништа није предузела. Тај брак није имао предуслова да напредује, убрзо је доживео крах, и наш саговорник и његова прва супруга су се растали.

- Говорио ми је да ми је мајка болесна и да би ваљало да за живота дочека унуче..", каже нам Светислав.

Из тог брака се и јесте родило дете које је данас у Светислављевим сигурним рукама.

Убрзо затим уследио је још један ударац – очух му је са 18 година наметнуо да променио име и презиме. 

Рођен као Срето Атанацковић, име добио по деди, у званичним документима преимонван је у Светислава Алексића.  

- Нико ме ништа није питао. Име које сам добио по деди избрисано је, а наметнуто ми је ново - да не носим његово презиме, већ оно које је очух одабрао" - присећа се он.

Његово прво дете, које је добио у том браку, носи данас његово презиме, а судским путем изборио се за пуно старатељство. 

- Са бившом женом сам у добрим односима, није она крива за оно што су нам урадили. Наше дете је код мене, а моја садашња супруга га гледа као своје", каже Светислав.

Истина о пореклу - рана која и даље боли

Посебну тежину носи и чињеница да је тек са 30 година сазнао да човек којег је цео живот сматрао "оцем" - то заправо није. 

- Радио сам ДНК са М.А.  и открио да није мој отац. То ме је сломило. Годинама ме очух ружно ословљавао, а онда схватим да то и није истина. Мајка ћути и дан-данас, а ја само желим да знам ко је мој отац", признаје он.

Године насиља и живота на улици

Када је коначно одлучио да прекине тај зачарани круг насиља и понижавања, са 21. годину је напустио кућу у којој је живео са очухом и мајком. 

Одлазак је био болан - извесно време спавао је у свом црвеном "југу", а затим три месеца провео у трошној викендици без струје, купатила, али у тим тренуцима наш саговорник стаје на ноге и отпочиње другачији живот. 

Радио је као црквењак, косио траву и од тога преживљавао.

У том периоду добијао је претње и лажне вести, укључујући и лаж да му је мајка умрла, само да се, како каже вратио кући, и како би се малтретирање наставило, оценињује он. 

Доживео је и физичке нападе на улици, што га је натерало да покрене судску тужбу против очуха. Међутим, и његова мајка какао каже, против њега покреће контратужбу која се односи на насиље у породици. Сам судски процес је трајао три године, али је на крају извојевао правду.

- Безброј пута сам био у полицијској станици, али је суд на крају одлучио у моју корист - каже он. 

Супруга Драгана - стуб љубави и спаса

У најтежим тренуцима појавио се трачак наде - Драгана, његова данашња супруга. Упознали су се док је она још била у средњој школи.  

- Она је кренула са мном у све - глад, кирију, живот без ичега. Била ми је највећа подршка и на томе сам јој вечно захвалан", искрено прича Светислав.

Након добијања спора на суду, од тог новца Светислав и његова највећа љубав и садашња супруга усепли су да купе кућу и почели да разговарају о њеном реновирању, међутим, како каже он, Бог је за њих имао другачије планове.

Доброта се вратила кроз једног деку из комшилука којем су заједно помагали и којем су водили рачуна до његових последњих дана – дека је рекао да ће им у замену за бригу оставити кућу - своју дату ре је и испунио.

- Договорили су се да брину и њему у тешким данима и заузврат је одржао своју реч и остави нам је кућу, испоштовао је дату реч - присећа се он. 

То је био, ако се може тако закључити, почетак лепог поглавља у животу Светислава Алексића и његове породице.

Победник над судбином

Данас, након свих мука, Светислав Алексић живи и ради у Немачкој. Има породицу, децу и мир. 

Иако је прошлост оставила ожиљке - од дијабетеса до неизвесности око биолошког оца - успео је оно најважније: да избегне судбину насиља и изгради нови живот.

- Било је много бола и суза, али данас имам супругу, дете и мир. То је моја највећа победа. Само желим да сазнам ко је мој прави отац, да затворим то последње поглавље - закључује Светислав у својој потресној исповести за наш портал.

Србија Данас