Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Одважни цар који је изгубио битку јер се плашио мачака: Плакао је данима, грчио се и падао у делиријум! (ВИДЕО)

15.08.2018. 12:26
Пише:
Србија Данас/ Ј.Т.
Napoleon Bonaparta
Наполеон Бонапарта / Извор: Профимедиа

Ја сам понекад лисица, а понекад сам лав. Цело умеће владања лежи у томе да знаш када треба бити једно, а када треба бити друго – Наполеон Бонапарта

Наполеон Бонапарта рођен је на Корзици 15. августа 1769. године, као друго од осморо деце у породици нижег италијанског племства. Био је генерал у Француској револуцији, а након тога први конзул Француске Републике, али и самокрунисани цар Француске.

Наполеонова породица је имала велики утицај на његово одрастање и живот. Највећи утицај на Наполеона је имала мајка Марија Летиција Рамолино. Она је чврстом дисциплином обуздавала Наполеона и прикривала његове слабости и поремећаје.

Женио се два пута. Прва жена му је била Роз де Боамо, односно Жозефина, како ју је он самовољно назвао, јер је био склон томе да ради све како му је воља. Развели су се 1810. године јер нису имали заједничке деце. Те исте године оженио је Марију Луизу Хабзбуршку. Са њом је имао сина Наполеона II Бонапарту којем је наденуо надимак Орлић. После пораза 1814. године жену и дете више никада није видео. 

Наполеон Бонапарта је био вишеструко наследно оптерећен. У његовој психичкој личности се препознаје неуропата и епилептичар, али и психопата са разноразним поремећајима. Нема података о даљим прецима, али се зна да је његов отац био поприлично интелигентан, али алкохоличар, интригант и преварант. Мајка му је била одлучна, озбиљна и славољубива. Сестре су му биле бестидне, а поготово Паулина која је била изузетно луцкаста, аморална и полно изопачена. 

Napoleon Bonaparta
Наполеон Бонапарта / Извор: Профимедиа

Паулина је била веома присутна у Наполеоновом животу. Она је запала у родоскрвнуће са својим царским братом Наполеоном, била му је дугогодишња љубавница, али и подводачица.

У његовој раној младости показивала се неуропатска конституција. У војној школи је након изречене казне добио јак нервни напад због ког је био ослобођен казне. Како је сазревао напади су се понављали, били су праћени грчевима, повраћањем и плачем који је био веома обилан и дуг. На растанку са Жозефином 1806. године је веома дуго плакао без престанка.

Епилептички напади су га сустизали углавном ноћу. Први напад је обелоданила његова љубавница, она је у постељи спазила обезнањеног Наполеона, након чега је када се освестио он њу протерао у Петровград, обучену у мушко одело и било јој је забрањено да прича шта је видела. Имао је и један епилептички напад у виду делиријума где је, како је говорио, видео како му медвед скаче на груди и хоће да му ишчупа срце.

Napoleon Bonaparta
Наполеон Бонапарта / Извор: Профимедиа/илустрација

Наполеон је имао страх од мачака. Кад је имао свега шест месеци, дадиља га је извела у двориште и оставила у колевци, међутим, једна мачка је скочила на њега и то је оставило велики траг на француског војсковођу. То је добро знао и војвода од Велингтона, па је наводно у бици код Ватерлоа испред своје војске поставио седамдесет мачака које су преплашиле Наполеона, а његова немоћ деморалисала је француску војску коју је предводио, због чега је изгубио битку.

Лекарима је представљао и демона и божанство. Умире 1821. године, на острву Света Јелена, према мишљењу тадашњих лекара од рака желудца као и његов отац. Касније се долази до неких доказа да је Наполеон отрован арсеником, али такође и да је умро од сифилиса.

Неки га сматрају бескрупулозним тиранином и милитаристом чија је спољна политика доводила до крвопролића и пустошења која се нису поновила у Европи до доба Адолфа Хитлера. Али са друге стране цене се и његова дела на пољу унутрашње политике. Допринео је развоју европске економије и културе, донео је низ либералних реформи којима је старо феудално уређење постепено замењивао модерним капитализмом оличеним у његовом законику познатом као Цоде цивиле.