ОНА ЈЕ БИЛА ПРВА ЖРТВА ВАРИОЛЕ ВЕРЕ: Имала је само 23 године, једна улица у Београду носи њено име, а да то и не знамо

Душица Спасић / Извор: Фото: Wikipedia

Удружење медицинских сестара и техничара Сестринство и часопис Вива установили су 2004. награду Душица Спасић, којом се похваљује рад медицинских сестара са болесницима.

Корона вирус који тренутно хара светом однео, нажалост, животе многих медицинских радника. И раније епидемије су то чиниле, а она која се посебно памти на овим просторима је епидемија вариоле вере. Међу жртвама је тада била и Душица Спасић, српска медицинска сестра.

ОВО ЈЕ ПРВИ грађанин који је донирао КРВНУ ПЛАЗМУ (ФОТО)

СТРУЧЊАЦИ ДОНОСЕ ДОБРЕ ВЕСТИ: Србија је ОСТРВО изоловано од короне, избегли смо најгори СЦЕНАРИО

Елиса тестовима до откривања степена отпорности на Ковид-19

Рођена је у београдском насељу Ресник, завршила је средњу медицинску школу, а онда се запослила на одељењу за хитну хириргију и трауматологију Прве хируршке клинике у Београду.

Латиф Мумџић, 29-годишњи учитељ из Тутина, прва је особа код које се испољавају симптоми великих богиња. Након периода инкубације од једанаест дана, код Мумџића почињу да се јављају први знаци болести – болови, повраћање, грозница. Наредних дана, симптоми ће му бити све тежи, али доктори неће моћи да утврде тачну дијагнозу. Од Тутина, преко Новог Пазара, стиже у болницу у Чачку. Тамо ће о њему бринути медицинска сестра Милка Ђурашић. Пошто му је у Чачку стање већ изузетно тешко, са израженим осипом, грозницом и тешким боловима, Мумџић ће бити пребачен у Београд, на Дерматовенеролошку клинику.Тамо му је постављена дијагноза "изузетно тешког случаја алергије на пеницилин".

И поред примењене терапије, стање му се додатно погоршава, тако да ће бити донета одлука да се пребаци на Одељење за хитну хирургију и трауматологију Прве хируршке клинике. На том месту, 9. марта 1972, примиће га дежурна медицинска сестра Душица Спасић, која му по протоколу мери притисак и узима генералије од пратње пацијента, након чега о транспорту обавештава дежурног лекара Југослава Пантића, коме саопштава да је пацијент упућен са сумњом на крварећи чир на дванаестопалачном цреву. Пантић сумња у ову дијагнозу, али такође нема идеју шта би могло да буде у питању. Мумџић је смештен у шок-собу, где ће га током ноћи неговати Душица Спасић.

Млада двадесеттрогодишња девојка заражена је опасном болешћу, није била вакцинисана и фатални исход био је неминован. Већ 18. марта, Душица Спасић почиње да осећа малаксалост и бол, али наставља да одлази на посао. Ипак, симптоми јој се погоршавају. У ноћи између 20. и 21. марта, у свом дому у Реснику Душица Спасић не може да заспи и жали се породици на неиздржљиве болове у бубрезима, због чега они мисле да је реч о запаљењу. Зову хитну помоћ, која не долази, тако да је на крају комшија вози у њену болницу, Прву хируршку клинику.

У том тренутку, прошло је дванаест дана од њеног контакта са Латифом Мумџићем, али тек након што су се 20. марта код Латифовог брата Неџиба појавили симптоми које је претходно имао Латиф, лекари у здравственом центру у Новом Пазару обавештавају надлежне у Београду о могућој појави великих богиња у том граду. У исто време пријављено је и неколико сумњивих случајева на Косову. Вариола вера се тада сматрала искорењеном болешћу. Лекар и академик Коста Тодоровић који је видео богиње у епидемији 1930. године - био је један од ретких лекара који су могли да је препознају.

Лекари Прве хируршке клинике, упознати са ситуацијом на Косову и у Новом Пазару, почињу да сумњају да Душица Спасић има симптоме великих богиња. Зато ће 21.марта, око 19.30, Душица бити пребачена на Инфективну клинику.

Одмах по постављању дијагнозе великих богиња, Душица је одвезена у карантин, у планинарски дом Чарапићев Брест на Авали. Сутрадан, 23. марта 1972, Душица Спасић је умрла. Имала је 23 године.

Сахрањена је дан касније у лименом, завареном ковчегу, без обреда и обележја, на крају ресничког гробља, у београдском предграђу у којем је живела. Ресник је био блокиран, а саобраћај заустављен. Родитељи и брат нису били обавештени о Душичиној судбини – смештени су у карантин у коме ће провести наредне три недеље, да би тек на отпусту сазнали за њену смрт. На четрдесетодневном помену Душици Спасић окупио се велики број грађана, а Савез здравствених радника Београда поставио је бисту испод које су уклесане речи "Прва жртва вариоле".

На ову медицинску сестру данас подсећа улица са њеним именом у Реснику и биста у холу клинике у којој је радила.

Шта тачно кажу стручњаци: Србија спречила експлозију епидемије, али још НИЈЕ КРАЈ БОРБЕ против короне