ОПРЕЗ Тетке и рођаци ПРОДАЈУ ДЕЦУ: Како девојчице и девојке постају сексуалне робиње

Трговина људима као глобални феномен погађа све земље, све сталеже. 

Све крене од безазленог дописивања на друштвеним мрежама, потом се жртва заљуби, а онда уследи оно најгоре - уцене, сексуално злостављање... У најгорим случајевима те особе остају без личних докумената и бивају продате у некој страној земљи.  

Најлакша мета су малолетне девојчице, које су предатори у стању да врбују месецима, да прате њихова интересовања и гађају их тамо где су најрањивије. Нису поштеђени ни дечаци, али они су жртве у знатно мањем броју. 

И то се не дешава само некоме тамо негде, већ и у нашем комшилуку, граду. И у Србији су деца на мети опасних предатора, јер чак 750.000 њих вреба сваке секунде жртве на интернету. 

У прилог томе говоре и подаци невладине организације АСТРА, која каже да је до јуна ове године у Србији званично идентификовано 26 жртава трговине људима. Од тог броја 21 особа је женског пола, а пет мушког. 

Оно што увек треба имати на уму јесте такозвана сива бројка, односно прогнозе стручњака из ове области које говоре да је број реалних жртава на територији наше земље и до 10 пута већи. 

Христина Пискулидис из организације АСТРА наводи за 24седам да смо прошлу годину завршили са бројком од 59 званично идентификованих жртава, а да је најзаступљенији вид експлоатације била сексуална експлоатација. 

Бели комби стереотип, интернет је нова планета

И управо за ту врсту експлоатације, за перфидне трговце интернет простор је прави рај.

- Циљна група трговаца су пре свега девојчице, девојке и жене од 11 до 25 година старости. Трговина људима се преселила на интернет, тако да више не важе стереотипи које чујем на својим предавањима, а који трговину људима доводе у везу с возилом које се зауставља и отима одређено дете/особу. Интернет је сасвим нова планета која, поред погодности које пружа савременом човеку, собом носи и небројене ризике - истиче за 24седам Александра Урошевић из Фондације  "Унитас Европа". 

Она пак истиче и да нико није безбедан и да то што је родитељ физички присутан у стану у коме је дете пред компјутером, односно на интернету, никако не значи да има увид у читаву палету доживљаја које дете упија у сваком минуту. 

Јелена Хрњак из удружења "Атина" наводи  за 24седам да статистика каже да се жртве експлоатишу и у иностранству и у Србији (у просеку око 100 километара од места где живе). Било је случајева у Немачкој, Француској, Шведској и другим земљама. 

Жртва може бити свако, али више страдају они из проблематичних породица 

Профил жртава не може се јасно одредити, али то су, пре свега,  особе женског пола које су рањиве у одређеном сегменту своје личности.

- Најчешће су то деца која потичу из сиромашних породица, деца у чијим породицама је присутна патологија као што су алкохолизам и наркоманија родитеља, а овакве неповољности готово увек подразумевају социјалну изолацију детета и незадовољене основне психолошке потребе. У Србији је најчешће реч о деци из ромске популације, мада пракса познаје и бројне случајеве када су деца из ситуираних породица увучена у ланац трговине људима - каже Александра Урошевић.  

И Јелена Хрњак се слаже са њом и наводи да је једна од најчешћих предрасуда у вези са жртвама то да су странци, без докумената, и да су жртве најчешће лаковерне и необразоване особе или наивне девојке из других земаља које су на превару увучене у ситуацију трговине људима. 

Храњкова наглашава да се девојчице често вишеструко искоришћавају – и то у сексуалне сврхе, сврхе радне експлоатације, а има и оних које су искоришћене како би се принудно удале, или у порнографске сврхе. Дечаци се такође сексуално искоришћавају, иако је устаљена предрасуда да таквих ситуација нема. 

Зарада на годишњем нивоу 152 милијарде долара

На годишњем нивоу, у свету нестане читава једна метропола, односно више од милион и по људи, међу којима је највећи број деце.Трговина људима је најуноснија криминална индустрија, која на годишњем нивоу убира 152 милијарде долара - наводи Александра Урошевић.

- Деца која одрастају у условима у којима недостаје љубави, пажње, где недостају основне потребе су у много су већем ризику, а трговци управо траже такав плен - појашњава за 24седам чланица удружења "Атина" и додаје:  

- Жртве могу бити и особе које су већ претрпеле сексуално злостављање или физичко и психичко насиље, оне који немају могућност да се образују. Особе које су усамљене, тужне, на ивици очаја и не виде излаз из неке животне ситуације, подложније су утицају особа које им обећавају помоћ и подршку. Трговци умирују потенцијалну жртву, враћају јој својим обећањима наду и веру да постоји излаз за њих. Нуде им све од крова над главом, загрљаја, топле речи, утехе, љубави... Зато их је теже одмах открити. 

А ко су трговци? Интернет предатори, тетка, муж... 

Предатори су изразито манипулативни, стрпљиви, одлични су познаваоци психе детета и адолесцената. Сасвим неприметно задобијају поверење рањивог детета, тако да лако стичу увид у начин његовог живота, навике, кретање итд. Потом пред дете постављају одређене захтеве. Рецимо, да се слика наго или у компромитујућој пози. А потом следе уцене, присила и увлачење у ланац трговине људима, објаснила нам је Александра Урошевић из Фонда "Унитас". 

Како истиче, предатор на друштвеној мрежи има слику детета, а потом анализира интересовања и музику коју дете слуша и прави реалан профил његове личности, тако да готово извесно зна које дете је рањиво, лаковерно и подложно манипулацији. 

Управо је због тога, истиче наша саговорница, важна препорука да деца имају на мрежи само пријатеље из реалног зивота и да не ступају у комуникацију са непознатим људима. Друге препоруке су да деца не излиставају своја интересовања, да се никако и никада не тагују и не лоцирају. Такође, важно је да родитељи знају да не треба да постављају слике своје малолетне деце на којима се види школа у коју дете иде или паркић у коме се игра.  

Заправо, слике деце треба да буду блуроване, јер чак и када дете није директно угрожено, слика тог детета заправо може у секунди да се нађе у педофилским базама фотографија.

- Трговцима се тешко улази у траг јер се жртве продају преко интернета и стално мењају ИП адресу - каже Урошевићева. 

Јелена Храњак се надовезује и наглашава да и даље има врбовања и уживо, па тако жртву често у ланац трговине увлачи особа коју она познаје и у коју има поверење као што су другарица, рођак, кум, комшија, тетка, дечко, муж...  

- Трговац људима може бити посредник, послодавац, корумпирани службеник, превозник... Често трговац људима симулира љубавну везу и по неколико месеци, па јој тек онда предложи да оду нпр. у иностранство да раде, живе, нађу бољи посао и већу зараду. Понекад се и више њих удружује, како би лакше ступили у контакт са потенцијалном жртвом - истиче Хрњак.  

Оно што посебно забрињава, каже, јесте то што се дешава да припадници институција, од којих очекујемо заштиту, буду део организованих криминалних група, због чега трговци лакше нпр. превезу жртву преко границе. 

Обећавају бољи живот, зараду, везу... 

Христина Пискулидис из организације АСТРА наводи да најчешћи начин врбовања жртава јесу лажни огласи за посао или усмене пословне понуде и договори.  

- Ово пре свега важи за два најзаступљенија вида трговине људима – сексуалну експлоатацију и принудни рад. Други најчешћи начин врбовања, када је реч о жртвама сексуалне експлоатације, јесте тзв. loverboy, када жртва ступи у емотивну везу са особом за коју се касније испостави да је трговац људима или посредник.

Сви наши саговорнци се слажу у томе да трговци људима најчешће намамљују жртве у ситуације експлоатисања нудећи им лажну наду да ће на тај начин моћи да поправе своје животе и животе својих породица - обећавају шансу за бољи живот, добар посао и зараду, дивну везу или нове и узбудљиве могућности. 

Да би жртве натерали на просјачење или проституцију, користе различите методе - од бруталних, као што су физичко, психолошко, економско насиље, како би их контролисали и стварали однос зависности, и злоупотреба тешког положаја друге особе, па до “суптилнијих” метода, као што су уцена или чак емотивно завођење жртве, довођење и држање жртве у заблуди.  

- Трговци пажљиво откривају шта особа највише жели, шта јој је потребно и за чим чезне, и на основу тога креирају лажне прилике којима намамљују особу да пристане да јој они помогну да до свега тога дође. Понекад је то бег од већ тешких услова живота, насиља у којем особа живи, а понекад једноставно жеља да је неко заволи - каже Хрњакова, и додаје да понекад трговац развија и друге механизме покорности жртве, укључујући и поигравање са њеним осећањима.  

- Манипулација осећањима је тактика трговаца којом се развија такав однос пажње, лажне љубави, када жртва гаји илузију да јој је боље да живи у таквим условима живота него у оним у којима је живела раније. То се посебно односи на жртве које су већ преживљавале насиље у кући са најближима и у трговцу виделе спасиоца. Жртва у тој ситуацији развија посебан однос са трговцем, који у њој чак изазива осећање кривице ако покуша да побегне или се супротстави трговцу. У ситуацијама немоћи, жртва има потребу да сопствени психички положај олакша идентификацијом са агресором, када долази до стварања парадоксалног “савезништва и разумевања” трговца. То је се зове “стокхолмски синдром”, који се у пракси испољава код неких жртава трговине људима. 

Од сексуалне робиње до жртве трговине органима 

Трговци често уводе коришћење наркотика, алкохола и средстава за умирење како би жртва лакше поднела бол и тешке услове живота и рада.  

- Прибављање хране, одеће, лекова, било чега што жртва користи, одвија се на начин да жртва почиње да верује да је заправо само трговац одржава у животу. Ако се жртва побуни, трговац ју уверава да мора да настави да пружа услуге за све што дугује и да може да напусти посао када отплати дуг за становање, храну, лекове, алкохол, наркотике... Овај положај жртве се зове “дужничко ропство” - објаснила је Јелена Хрњак. 

Урошевићева објашањава да се ради на томе да жртве буду зависне од наркотика како би се чвршће држале у покорности.  

- Када изгуби атрибуте који се могу уновчити у сексуалној експлоатацији, она се даље искоришћава за принудни рад у домаћинствима или за прошњу или криминалне активности, а некад и сама постаје особа задужена за врбовање нових жртава. Када се жртва истроши и више не може да послужи за конкретне уносне активности, онда на ред долази трговина органима, тако да практично у једној особи имате ресурс који у свакој фази "рециклаже" доноси огроман профит. 

Нажалост, већина ових жена не успе да се извуче. Процене су да се од 40 милиона жртава у свету ослободи мање од једног процента.