"ОСЕТИО САМ САМО МИРИС БАРУТА" Тихомиру је мина разнела шаке, а данас се бави послом који је за њега био НЕЗАМИСЛИВ (ФОТО)
Тихомир Вања Остојић (40) из Сарајева, као дете од 14. година доживео је потпуни преокрет! Једна мина после рата у БиХ ток његовог живота је преокренула за 360 степени, а он за Србија Данас открива детаље његове борбе.
Тихомир је као и сваки чатрнаестогодишњак био пун живота и једино што му је било бито јесте да иде напоље са другарима, или како би он рекао рајом. Није ни слутио да ће један тренутак да му преокрене живот, али и да ће из свега тога изаћи као прави победник.
- Имао сам 14. година и ишао сам на неко купање, то је било након рата у Босни, са мном је било неколико мојих другара и брат. На путу до куће смо видели три трешње које су биле пуне плодова, и тада сам добио идеју да наберем коју, а имао сам и кесу случајно која ми је била закачена око руке - почиње за Србија Данас своју причи Тихомир.
НИШ: Сташа Гејо такмичарску сезону почиње на Светском купу у Швајцарској
НОВА ПРАВИЛА ЗА ПУТОВАЊА У ЕВРОПУ! Посебно важно за оне који су примили трећу дозу вакцине
НЕОБИЧАН БИЗНИС МЛАДОГ ЧАЧАНИНА: Један од ретких кога не занима цена горива, развио ПОСАО БУДУЋНОСТИ
Ситуација након рата је била јако тешка, а поред свега тога су људи морали и да пазе где газе јер је свуда било мина које се нису виделе голим оком. Тихомиру је управо та мина променила живот.
- Након рата, свако поље где је било мина је било ограђено, али ово није сем канапа који је ту стајао али смо помислили да је у питању штрик за веш, јер тада људи нису имали новца ни за то па су се сналазили. Сви смо ушли на ливаду, а ја сам некако отишао најдаље. Биле су три трешње, а ја сам се попео на ону у средини и у једном моменту сам видео да на трећој има грана пуна трешања са које сам пожелео да наберем мало. Сишао сам са трешње и стао на мину која ме је одбацила на другу - присећа се Тихомир.
- У моменту ја ништа нисам осетио, само сам осетио мирис барута и видео дим, а након неколико тренутака сам почео да губим свест и осећам велику врућину. Док сам остајао без свести чуо сам само гласове око мене. Људи који су се нашли ту су ме ставили у аутомобил и одвезли у болницу - прича момак и додаје:
- До болнице нам је требало неких 20 минута вожње, а ја сам изгубио доста крви. Урадили су ми операцију и одстранили два прста са десне ноге. Након операције сам спавао седамнаест сати, а када сам се пробудио постао сам свестан свега. Нисам имао два прста и шаке. Након месец дана лечења у болници где сам преживео и кому, отишао сам у бању на рехабилитацију - прича он.
Потпуно нормалан живот му је постао прошлост, а онда су уследила нова учења, а најбитнија лекција је "како обући чарапе" без ичије помоћи. Тихомир је и то научио, али без асистенције других људи из рехабилитационог центра.
- Док сам био у бањи, покушавали су да ме науче како да обујем чарапе, али нису знали да сам ја то већ раније потпуно сам научио и да ми то није проблем. Био сам толико хиператкиван да сам чак у болници без шака и повређеном ногом допузао до колица и сео у њих, а онда сам се једном ногом гурао и возио током целе ноћи јер ми је било досадно - присећа се Тихомир.
Школа, факултете - наравно! Шта сте мислили да не могу?
- Мени је одувек била жеља да се бавим глумом, имам добру интеракцију са људима и воле да причају са мном. Мене ништа није спутавало, ја сам био у тим данима јачи него икада пре, све сам сам научио и савладао а када ми неко каже да нешто не могу, ја разуверим све јер се све може када желите. Након што сам завршио средњу школу уписао сам графички дизајин, а онда су ме питали како ћу ја то да савладам јер се ради на компјутеру, али сам и то савладао. Ја сам увек био јак и никада нисам пио таблете због депресије или психе која пуно утиче на људе који живе без неких екстремитета, ја сам једноставно прихватио то тако и мени који сам рођен са шакама, након губитка истих било је само у глави како ћу напоље са пријатељима који су ми и данас подршка - препричава Остојић.
Тихомир је након несреће схватио да је живот само један и био је чврсто решен да настави даље без да се осврће на прошлост. Данас, он је послован човек, живи са девојком а како каже вољен је од стране колега и познаника јер зрачи позитивном енергијом.
- Ја сада радим, живим са девојком и породица ми је жива и здрава ништа ми сем тога не треба! Ја сам нашао начин како да се изборим са свим и мислим да је утицала моја, младост на то, јер да сам био страији не знам како бих. Сада се бавим и фотографијом, а све те фотке обилазе свет и у Сарајеву сам јако познат по томе.
Живот без шака нимало није лак, а већина људи користи јако скупе протезе које тај живот и олакшавају. Код Тихомира није таква ситуација, он протезе нема јер како каже нема новчаних средстава за њих, али му донекле нису ни потребне јер је научио и навикао да све ради потпуно сам.
- Постоји протеза која би ми омогућила много лакши живот, и звали су ме људи из разних организација за прикупљање новца али сам ја одбијао. Оне су јако скупе, ја за то новца немам али не желим да узимам новац од људи који болују од рака или леукемије, ја сам навикао овако да живим и нису ми те протезе неопходе. Наравно, ако би се јавио неко ко има новца и ко жели да ми их поклони, ја не бих одбио али не бих никако другачије јер је сав тај новац који народ скупља потребнији људима који се боре за живот, ја сам здрав и живим нормално нису ми неопходне - каже Тихомир.
Остојић је након свега научио битну животну лекцију коју покушава да пренесе на све људе који се налазе у његовој ситуацији. Кратка и јасна порука великог борца даје ветар у леђа свима који помисле да нешто не могу или да нису довољно јаки!
- Много људи пада у очај и јављају ми се, али су и поред тога што им је тешко изложени дискриминацији ја сам имао ту срећу да никада нисам био жртва дискриминације и да сам некако увек мажен и пажен. Зато, ја који сам преживео све ово могу да поручим свима да буду јаки, да прате своје снове и да се све може. Када вам неко каже да нешто не можете, докажите супротно! Улажите у себе, а најбитније је поред свега да смо живи и здрави а препрека као препрека, свако се у неком тренутку прескочи - завршава Тихомир своју животну причу за Србија Данас.