Остало вам је жито после славе? Немојте га одмах бацати - ево шта домаћин треба да уради

Крсна слава је један од најважнијих породичних празника код Срба, а уз славски колач, вино и свећу, незаобилазно место на трпези заузима и славско жито. Међутим, домаћини се често након завршетка прославе питају шта треба урадити са житом које је остало и да ли постоје посебна црквена правила.

Славско жито, познато и као кољиво, припрема се од куване пшенице, а симболизује смрт и васкрсење, вечни живот и сећање на преминуле претке који су раније славили истог светитеља. Оно се не припрема за покој душе светитеља, како се понекад погрешно верује, већ у славу Бога, част светитеља и за здравље чланова породице.

Жито може да се једе и наредних дана

Не постоји правило према којем се преостало славско жито мора спалити, закопати или однети у цркву. Пошто је реч о освећеној храни која је припремљена поводом породичног празника, најприкладније је да се поједе, подели рођацима и комшијама или понуди гостима да га понесу.

Остатак се може ставити у затворену посуду и чувати у фрижидеру. Препорука је да се припремљена храна расхлади што пре, односно да не стоји на собној температури дуже од два сата. Већину остатака хране требало би потрошити у року од три до четири дана.

Жито се може послужити као десерт уз додатак млевених ораха, сувог воћа, цимета, меда или мало рендане чоколаде. Од њега се могу направити и куглице, фил за колаче или посластице у чаши.

Може ли славско жито да се замрзне?

Уколико је припремљена већа количина, жито се може поделити у мање посуде и замрзнути, под условом да претходно није дуго стајало на топлом. Након одмрзавања може изгубити део првобитне текстуре, али се може поново промешати и додати му мало ораха или шећера у праху.

Храну је најбоље замрзнути док је још свежа, а не тек када неколико дана проведе у фрижидеру. Опште смернице за безбедност хране наводе да се остаци могу замрзнути у периоду од три до четири дана након припреме.

Покварено жито не треба јести

Поштовање славског жита не значи да породица треба да једе храну која се покварила. Уколико жито има непријатан или кисео мирис, промењену боју, укус или трагове буђи, не би требало да се конзумира.

Најважније је да се према славској храни односи са поштовањем и да се не расипа без потребе. Зато је најбоље већ приликом припреме проценити број гостију и скувати количину која ће моћи да буде поједена или подељена.

Слава се, према црквеном учењу, не мери количином хране на столу, већ молитвом, окупљањем породице, љубављу према ближњима и поштовањем светитеља којег дом прославља.