"Изазови пред савременим хришћанином" - протојереј-ставрофор Милош Весин одржао предавање на Факултету политичких наука
Велики број студената присуствовао беседи оца Весина
У среду, 27. децембра, на Факултету политичких наука у Београду одржано је предавање протојереја-ставрофора проф. др Милоша Весина на тему: „Изазови пред савременим хришћанином“. Предавање је организовала студентска организација Српски политички форум, која има дугу и богату традицију деловања на београдском ФПН-у.
У СРБИЈИ И ДАЉЕ НИШТА ОД ЗИМЕ! Данас топло - максимална температура до 16 степени
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ПРОРОКА АГЕЈА И СВЕТУ ЦАРИЦУ ТЕОФАНИЈУ: На овај празник НИКАКО НЕ ЗАБОРАВИТЕ да урадите важну ствар (ВИДЕО)
"НАКЛОН ДО ПОДА, ВЕЉКО!" Младић којем се Србија синоћ поклонила поново ОДУШЕВИО ПОТЕЗОМ, ево шта је урадио са стотинама хиљада освојеног новца (ФОТО)
Отац Весин је говор отворио молитвом и подсећањем на страдалнички положај нашег народа на Косову и Метохији, чији су изазови по њему неупоредиво већи и тежи од оних са којима се обично сусрећемо.
- Ми живимо у posthristijanizovanom и дехристијанизованом добу - била је једна од првих и темељних мисли проф. Весина. Узрок тога је видео у доминацији културних матрица које, пре свега долазе са Запада и представљају велика искушења за оне који данас желе живети хришћански. Као потврду дехристијанизације Европе, испричао је анегдоту са једним ирским бискупом. Иначе, тај човек је богато даровао Српску православну цркву у Ирској уступајући нашим свештеницима куће, цркве и просторије за рад. Када га је проф. Весин питао откуд толике симпатије према Србима и зашто то ради, он му је рекао:
- Кад већ мој народ неће да долази и посећује цркве нека их онда Србима који се још око њих окупљају.
Међутим, Весин додаје да савршеног хришћанског доба, заправо никада није ни било, него се оно мерило кроз број и концентрацију појединаца који су спремни да у себи носе Христов лик. Па смо тако и ми данас позвани да будемо христолики.
Говорећи о младом човеку у данашњем добу нагласио је његову везаност за „виртуелни живот“ и претрпаност којекаквим, а најчешће небитним информацијама. Та човекова зависност од виртуелног, а уствари, нереалног и недодирљивог довела је до тога да је он увек мислима тамо где није телом. Да му обични свакодневни живот увек измиче из руку и да га у сталном исчекивању „нечег великог“ време заправо обара и подвлашћује.
Тако, кад изађемо да се са неким видимо, ми целу вече проведемо на телефону договарајући опет такав неки сусрет само са другом особом. Када, најзад, до тог сусрета дође, измиче нам уживање у тренутку састанка са другим, него се наново затичемо загледани у екран телефона договарајући будуће сусрете и догађаје, додао је проф. Весин.
У свему томе нас додатно преплављује море информација на свакодневном нивоу. Ситне и брзе вести, ако се вестима могу назвати узимају нам и време и стрпљење. Зато отац Милош саветује:
- Информација која се не преточи у знање је неплодна, а знање које се не претвори у мудрост је празно.
Не само информације него и звукови су изазов модерног човека. Мноштво различитих и узбуњујућих, од оног момента кад устанемо и начинимо први „клик“, па преко гужве и вреве градског превоза до музике у неком кафићу, стално смо обузети звуком и немиром. Зато је велики задатак данас да свако начини од своје собе „пустињу“, као оазу за смирење и духовни живот. Само тако ћете постићи склад са собом самим, а без тога нема ни склада са другима, подучава даље отац Милош додајући:
- Често се каже како је будућност цркве и државе у младима, а ја кажем другачије: Будућност младих је у цркви.
Испитујући савремене изазове за младог човека нагласио је и важност изазова као таквог. Без изазова нема ни раста ни напретка. Преко изазова се човек заправо „кали“ за будући живот, опет пун искушења.
- Колико год се трудили да сиђемо са крста, са крста се не силази, са њега те скидају – додао је алудирајући на перманентност човекове борбе да у оваквом свету постане „христолик“.
- Најзад, како каже Његош „Васкрсења нема без смрти“.
Управо у Његошу и владики Николају Велимировићу отац Весин види велике луче на нашем путу, истичући и значај који им је дала Исидора Секулић сматрајући их визионарима.
- Благо оном народу који за себе има духовне и политичке вође са визијом – цитирао је нашу велику књижевницу.
Отац Милош је наставио саветујући слушатеље да се не предају околностима и ономе што зовемо „временом“, па кажемо „ данас је тако време“. Ми смо време – какви смо ми такво је и време. Околности су како то сама реч каже оно што је око нас, а на нама је избор хоћемо ли их прихватити у себе.
Како је у публици већином била омладина пред којом је тек брачни живот, осврнуо се и на питање односа мушкарца и жене и брака као таквог.
- Супружника треба прихватити у његовим различитостима, а не покушавати да га моделирате по свом укусу. Зато је наш добри Владета Јеротић стално говорио да те разлике треба не само прхватити него заволети, што јесте врхунац љубави. То није нимало лако, јер те разлике нас иницијално нервирају, сметају нам, а требамо их заволети – навео је отац Весин. Такође, по њему треба у односу супружника сачувати чедност и чистоту. Изложеност којекаквим садржајима, сматра, довела нас је до тога да потпуно онесвећено гледамо на сексуалност свог партнера. То је донекле уткано и у нашем свакодневном говору препуном псовки.
- Јер, како ми у псовкама третирамо сексуалност? Као понижење, као увреду према другоме. То полако из језика улази у наше биће. Врло је мало народа који имају псовке као ми, то су Мађари, Шпанци и Роми, нико други – додао је.
Родитељски подвиг као један велики изазов пред младим човеком прокоментарисао је говорећи:
- Не сумњам ја да ћете сви ви бити брижни, добри и нежни родитељи. Ја вас позивам да будете мудри родитељи. Мудро родитељство је оно које распознаје шта је то дете као индивидуа донело на овај свет. Знате, ако су у браку, двоје увек гледају шта је дете наследило од кога. Па је ово наследило од рецимо Јовановића, а оно од Петровића. Погрешно! Мудри ће гледати шта је у детету јединствено. Те његове особине треба гајити и развијати.
Дотакнувши се на концу и питања односа према прошлости и дораслости овог поколења нашим историјским дометима отац Милош је казао да се прво са тим морамо упознати. Да морамо знати за наше светле вредности и достигнућа, поготово вредности нашег средњовековног зенита. Навео је и пример просвећености нашег народа у времену деспота Ђурђа Бранковића, када се преводио на српски језик и тумачио свети Јован Лествичник. Нагласио је и велики косовски изазов који је пред нама, а да је најмање што можемо урадити, обилазак наших светих места и наших сународника. Та богатства су велика и непроцењива, додаје отац Милош, наводећи пример метохијског села Велика Хоча које има чак девет средњовековних цркава и црквишта.
На крају је публика добила прилику да постави понеко питање и размени мишљења са предавачем, који је веома исцрпно умео на иста да одговори.
Након више од, веома инспиративна два сата, овај догађај завршен је на хуман начин. На излазу из амфитеатра Факултета политичких наука била је постављена кутија за добровољан прилог акцији „Осмех за Космет“. То је хуманитарна акција коју већ дужи низ година предводи организација Српски политички форум, са циљем помоћи угроженом становништву и институцијама нашег народа у јужној српској покрајини.
(Србија Данас/М.Б.)