СРБИСЛАВА И ВАСИЛИЈЕ НИСУ ВОЛЕЛИ ПОСАО ОД 9 ДО 5: Живе од дрвећа, али ниједно стабло досад нису исекли
Овај креативан пар већ две године живи у Земуну, близу Гардоша, где су се "лако навикли на шетње Дунавским кејом и вожњу бицикала".
Василије је из Барича, а Србислава из Чачка. Упознали су се у Чачку, на књижевној вечери посвећеној Василијевом деди, песнику Браниславу Петровићу.
Сваки њихов дан је непредвидив, баш као и природе њихових личности. Србислава Тодоровић (26) и Василије Тешић (29) описују себе као особе слободног духа које тешко подносе класичан посао од девет до пет. Због тога су пожелели да свој живот осмисле креативније и другачије.
Они израђују производе од дрвета и користе орах, храст, јасен, кедар, али и грађу од старих храстових греда која има посебно лепу боју и текстуру.
Сировине набављају на различитим местима у Србији, а дрво суше природним путем.
ОД ВРБИЦЕ ДО УСКРСА: Погледајте које празнике славимо у наредних недељу дана и шта они означавају
Навршила се 21. годишњица убиства Славка Ћурувије: Ко су налогодавци и извршитељи?
Како ће Србија славити Ускрс: У игри су ДВА СЦЕНАРИЈА како ће се празновати
Сваке године саде дрвеће. Воле путовања и где год да крену нађу понеки комад дрвета, најчешће пањ, који затим обраде, трудећи се да дрво задржи природан облик. Користе искључиво дрво које је завршило свој природни циклус и, како кажу, веома се противе сечи младих и здравих стабала.
Почели су са даскама за сервирање хране, а сада праве и ноћне сточиће од пања, као и столове за ручавање од храстових старих греда из магаза, као и полице, огледала и друге комаде.
- Да би било јасније вашим читаоцима: дрво које се осушило природним путем такође је погодно за обраду. Наша опрема за рад је скромна. Поседујемо класичну столарску машину и неколико основних алата, али највећи део посла обављамо ручно. Ручна израда предмета је уједно и идеја од које не одустајемо. Верујемо да дрво има душу и понашамо се у складу са тим начелом - каже Србислава.
Овај креативан пар већ две године живи у Земуну, близу Гардоша, где су се "лако навикли на шетње Дунавским кејом и вожњу бицикала".
На посао у Барич, место крај Обреновца, путују сваког дана и увече се враћају у Земун. Иако су њихови планови, као и код већине људи у Србији неизвесни, волели би да живе у неком природнијем и здравијем окружењу и кажу да тако нешто имају у плану.
- Будући да све радимо сами, тако и бирамо време за рад. Некада останемо до касно увече, некада радимо ујутру, зависно од обима посла. Понекад усред недеље непланирано отпутујемо негде, а затим за викенд радимо и тако у круг. Пре него што смо се упознали, обоје смо били ранораниоци, али откад смо заједно, богами, волимо мало дуже да одспавамо - наставља Василије.
Србислава је основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду, на катедри за српску и светску књижевност, активно се бави новинарством и пише текстове за онлајн портале.
Василије је основне и мастер студије завршио на Природно-математичком факултету у Новом Саду, на катедри за лов и ловни туризам. Једно време радио је у својој струци као управник ловишта, али је тај посао оставио и одлучио да започне нешто своје. Међутим, и даље се ангажује у области ловног туризма и налази времена да се бави струком.
- Василије поседује свој виноград и воћњак који обрађујемо заједничким снагама. У томе нам помаже и породица. Сваке године правимо домаће вино које је настало мешањем грожђа из Барича и из Чачка, тако да је то својеврстан љубавни вински микс. Печемо и домаћу ракију од шљиве, понекад и од кајсија када добро роде, па целе године имамо пиће за сопствене потребе. Велики смо љубитељи вина и увек волимо да испробамо нове укусе - открила је Србислава.
Комаде које израђују дизајнира природа. Она је уједно и њихова главна инспирација и звезда водиља.
Свака рукотворина која изађе из радионице је уникатна и има своју личност и причу која стоји иза ње. Сами све осмишљавају, мада признају да им у томе често помогну муштерије са одличним и креативним идејама.
- За наше производе интересују се људи различитих профила и животног доба. Време је показало да је највећи број купаца из Београда. Вероватно због тога што у овом граду живи највећи број људи, али и то што људи у велеграду чезну за додиром са дрветом. Један леп уникатан комад намештаја може да оплемени најмодернији и најпластичнији модеран простор - наставља Србислава.
Заједнички стил живота описују као брз, непредвидив и узбудљив.
- По некој нашој рачуници у току месеца пређемо по више хиљада километара. Живимо на релацији Земун - Барич - Чачак - други делови Србије. Путна торба увек стоји негде са стране и никад није потпуно отпакована. И наш посао захтева кретање: проналажење и доношење грађе, разговор са муштеријама, представљање нашег рада и осмишљавање производа - каже овај пар.
Дане у епидемији углавном проводе у селу Мршинци крај Чачка, одакле је пореклом Василијев деда с мајчине стране.
Кажу да предности у односу на град има много, а само неке од њих су: седење на трему, уживање у природи и певању птица, шетња шумадијским сокацима. Понајвише је то слобода, које је у граду све мање.
Скоро летње температуре овог викенда: Жива је изнад 20 степени, али убрзо стижу БУРНИ И КИШНИ ДАНИ
После часова енглеског, време је за тенис: Погледајте нови хит легендарне бакице који се шири друштвеним мрежама (ВИДЕО)
Данас славимо важан празник: На Лазареву суботу се не смете оглушити о ЈЕДАН ОБИЧАЈ да вам срећа не би измакла
Невероватна свадба у Србији: Корона није зауставила венчање Милене и Немање, љубили се са маскама
Ужичанин испред продавнице оставио КОРПУ ПУНУ НАМИРНИЦА: Наменио онима који немају новца
