Ово је био Титов тајни град испод Пљешевице: Жељава направљена да преживи нуклеарни удар - а онда ју је сопствена војска дигла у ваздух

Дубоко испод планине Пљешевице, на подручју уз данашњу границу Босне и Херцеговине и Хрватске, деценијама се налазио један од најамбициознијих војних пројеката бивше Југославије. Подземни аеродром Жељава, познат као "Објекат 505", није био само војна база већ читав систем укопан у планину, са хангарима, командним центрима, радионицама, складиштима и простором за десетине борбених авиона.

Комплекс је грађен у време Јосипа Броза Тита, а у функцију је стављен 1968. године. Његова највећа посебност била је управо оно што се споља готово није могло видети - око 3.500 метара подземних тунела и галерија.

У унутрашњости су се налазила три велика галеријска простора повезана у облику слова М, док је читав комплекс био испресецан ходницима и просторијама различите намене. У огромним подземним просторима било је места за чак 58 авиона МиГ-21.

Авиони су нестајали у планини

Жељава није служила само као склониште за авионе. Била је пројектована као потпуно функционална ваздухопловна база.

Борбени авиони могли су са спољашњих писта да уђу дубоко у планину, где су могли да буду смештени, сервисирани и припремљени за нове задатке. Изнад земље налазило се пет писта, док је на врху Пљешевице био постављен радар за надзор и контролу ваздушног простора.

Подземни део садржао је готово све што је било потребно за рад базе – командне и оперативне центре, радионице, складишта, комуникационе системе, генераторска постројења, вентилацију, системе за прочишћавање ваздуха, као и залихе воде, горива и муниције.

Према подацима који се наводе у изворима о комплексу, Жељава је била пројектована тако да може да функционише око 30 дана без спољне помоћи.

Идеја је била јасна: у случају великог рата, највреднији део ваздухопловства требало је склонити дубоко под земљу и омогућити му да настави да функционише чак и када би објекти на површини били уништени.

Направљена да издржи нуклеарни удар

Један од најимпресивнијих детаља везаних за Жељаву јесте њена заштита.

Комплекс је пројектован тако да може да издржи нуклеарни удар снаге око 20 килотона, односно приближно реда величине бомбе бачене на Нагасаки. Дебели бетонски слојеви, заштитне коморе, масивна врата и чињеница да се највећи део објекта налазио дубоко у планини требало је да заштите базу од катастрофалног напада.

Четири улаза у подземни комплекс била су заштићена армиранобетонским вратима тешким око 100 тона.

Жељава је тако представљала много више од обичног аеродрома. Била је замишљена као својеврсни подземни војни град који би могао да заштити људе, авионе и командну инфраструктуру у најтежим ратним околностима.

Пројекат вредан милијарде

Колико је пројекат био огроман говори и његова цена, иако се она у различитим изворима разликује.

Процене се крећу од око четири до чак 8,5 милијарди тадашњих долара. Због тога се Жељава често наводи као једна од највећих и најскупљих војних инвестиција бивше Југославије.

Новац је уложен у комплекс који је имао стратешку улогу у тадашњем војном систему, али је његова судбина била везана за много шири проблем – распад државе и ратове почетком деведесетих.

Жељава је остала у функцији све до почетка ратова на простору бивше Југославије.

Када је постало јасно да би комплекс могао да падне у руке противничких снага, донета је одлука да се онеспособи.

Према наводима из више извора, минирање је почело 16. маја 1992. године. Прва експлозија одјекнула је у раним јутарњим сатима, након чега су уследиле нове детонације у комплексу и на пистама.

Око 6.47 часова снажна експлозија одјекнула је дубоко у планини, а улази у подземне хангаре су зарушени.

Поједини извори наводе да је за уништавање комплекса употребљено између 50 и 60 тона експлозива.

Тиме је настао један од највећих парадокса Жељаве: објекат пројектован да преживи удар нуклеарног оружја на крају је уништен експлозивом који је поставила сопствена војска.

Данас је од некадашњег војног гиганта остао напуштен и девастиран комплекс.

Писте су углавном зарасле, надземни објекти су тешко оштећени, док дубоко испод Пљешевице и даље постоје километри тунела и галерија.

Некада је иза тих зидова било места за десетине борбених авиона, командне просторије, радионице, складишта и комплетна инфраструктура неопходна за живот и рад великог броја људи.

Данас Жељава изгледа готово нестварно - као остатак неког хладноратовског града који је остао заробљен испод планине.

Њена прича, међутим, није само прича о војној техници. Она је и сведочанство времена у којем је Југославија огромна средства улагала у идеју да у случају великог сукоба може да сачува своје најважније војне капацитете.

Објекат 505 требало је да преживи оно најгоре што је хладни рат могао да донесе. Уместо тога, његов крај стигао је током распада земље којој је служио.

Србија Данас