ОВО СУ ПРВИ СИМПТОМИ ЛАЈМСКЕ БОЛЕСТИ! Лекари упозоравају: Ако уочите крпеља на кожи, једну ствар не смете да радите
Крпеља треба извадити из коже што пре, у току првих 24 часа од убода, како би се смањила вероватноћа преноса инфекције
Иако се очекивало да ће крпељи, односно грађани због ових инсеката, напунити амбуланте за време претходних празника, то се на срећу није догодило, али с обзиром на то да је лепо време да сви користе прилику да бораве у природи треба знати шта радити ако вам се он закачи за кожу. Како су рекли у београдској Хитној помоћи, у Заводу за јавно здравље, као и у Заводу за биоциде и медицинску екологију, није било грађана који су се јављали због уједа крпеља. Шта више, речено нам је и да се то може очекивати у наредном периоду.
- У наведеном периоду није било грађана који су се јављали Саветовалишту - кажу у Заводу за јавно здравље у Београду.
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВА: Корак ка јединственом лабораторијском информационом систему
ЖИВОТ ОВЕ БЕБЕ ЗАВИСИ ОД НАС! Вукманови родитељи у сузама снимили потресну поруку: Хитно је (ВИДЕО)
НЕСТАЛА ДЕВОЈКА (16) ИЗ НИША: Ако сте је видели ХИТНО обавестите полицију
Крпељи су већ половином априла почели да пландују зеленим површинама. У Београду на већини места где су рађене анализе било је примерака који су заражени бактеријом борелија а која изазива Лајмску болест.
Од 17 прегледаних локација на 15 је у Београду утврђено присуство ове бактерије
- Завод за биоциде и медицинску екологију је и ове сезоне отпочео са мониторингом и узорковањем крпеља на територији Београда ради утврђивања њихове заражености бактеријом која изазива Лајмску болест. Од 17 прегледаних локација на 15 (88%) је утврђено присуство бактерије која изазива лајмску болест. Неке од локација су Бањичка шума, Топчидер, СЦ Сурчин, Бојчинска шума, Кошутњак, Авала, Трешња, Степин Гај, Звездарска шума, Липовачка шума, Ушће... - казали су у Заводу за биоциде и медицинску екологију.
Убод крпеља је, иначе, како објашњавају у Саветовалиште за лајмску болест Градског завода за јавно здравље у Београду, безболан.
- Најчешће се не осети што му омогућава да остане закачен на кожи више дана - кажу у Саветовалишту и објашњавају како је могуће спречити инфекцију:
- Крпеља треба извадити из коже што пре, у току првих 24 часа од убода, како би се смањила вероватноћа преноса инфекције. Скидање треба обавити стручно, у здравственој установи, искључиво механички, чистом пинцетом која је претходно дезинфикована алкохолом. Пре одстрањивања крпеља, не треба стављати никаква хемијска средства – етер, алкохол, бензин, ацетон, лак за нокте... Ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болести.
У саветовалишту истичу за наш пртал да је одстрањивање крпеља из коже најсигурније у здравственој установи - амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести...
- Крпељ се ухвати пинцетом што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела. Пинцета се најпре мало повуче на горе, колико је довољно да се крпељ подигне од коже, а затим полако извлачи из коже. После одстрањивања крпеља убодно место на кожи треба дезинфиковати. Уколико сте сами покушали да одстраните крпеља и у томе нисте успели у целости, не покушавајте да одстраните преостали део већ се обавезно обратите лекару - кажу у Саветовалишту.
Наводе да се после убода крпеља треба пратити здравствено стање и ићи на редовне контроле. Спроводи се у трајању од 3 месеца. Контролне прегледе обављати једном месечно - ординирајући лекар или у Саветовалишту за лајмску болест.
Препознавање првих знакова лајмске болести
Појава карактеристичног црвенила коже на месту убода крпеља - erythema мигранс, уз могућу појаву општих симптома и знакова инфекције, могу да укажу на њу.
- Ти знакови су повишена телесна температура, главобоља, болови у зглобовима и мишићима, увећане локалне лимфне жлезде. Изузетно је важно почети са лечењем што пре применом правилне терапије под контролом ординирајућег лекара, дерматолога или инфектолога. Лекару је неопходно обратити се и ако неко има нејасне симптоме и знаке после убода крпеља - кажу у Савеовалишту за лајмску болест у градском Заводу за јавно здравље.
Према подацима Саветовалишта за лајмску болест Градског завода за јавно здравље, које је отворено 1987. године, до краја 2017. године од ове болести оболело је скоро 6.400 становника Београда. Карактеристично црвенило на месту убода крпеља (Erythema мигранс) имало је око 78 одсто оболелих. Болест се завршила у првом стадијуму у 68,8 одсто, а развој другог и трећег стадијума је утврђен у 20,1 и 4,3 одсто оболелих.
Асимптоматску инфекцију имало је 6,8 одсто особа. Међу оболелима другог и трећег стадијума подједнако су учестала оштећења зглобова и нервног система, а најмање срца.