МЕНЕ ЈЕ СТРАХ, А ВАС? Небојша Крстић о подсмевању "елите" о покушају атентата у Јајинцима
Небојша Крстић у ауторском тексту оплео по садашњој "елити" поредећи је са "елитом" за време Ђинђића.
"Опет, замислите да то није атентат, него закон вероватноће. Шта ако свако ко има кола, и шта ако свака кола на друму која могу да се тркају са Ђинђићевим 'аудијем', у ствари, припадају Сурчинском клану. Онда је чудо да до сада с премијером нису имала близак сусрет, нарочито јер их он нешто много не избегава. Све скупа, млађани Ђинђић није гадљив човек. Ето, на пример, није повредио Ахилову пету играјући фудбал с лекарима, професорима и судијама, него са опасним момцима из специјалних антитерористичких јединица. Ваљда су му они и позајмили ону црну чарапу за на главу, како се оно зове - фантомка, коју је ставио на свој гипс. Јуче је премијер био у Бањалуци, није играо шах с Младићем, секао је тамо неку врпцу, а сећам се, као јуче да је било, како је Ђинђић, за време санкција Србије Републици Српској стајао на мосту преко Дрине и говорио: 'Дрина је кичма српског народа'. Наравно, питање је да ли би тај човек, на пример, прошао лустрацију".
Светлана Лукић, "Пешчаник", 21. 2. 2003.
"Тај Ђинђић је не пре тако много година допуштао себи да заступа неке сасвим другачије концепте, да не спомињем фамозног вола на Палама, он је, значи, човек прагматичан преко мере подношљивости".
Теофил Панчић, "Пешчаник", 27. 3. 2002.
"Ђинђић је окупирао сву извршну власт у Србији, ви га с правом не волите, он лаже, петља с криминалцима, хајдемо на изборе да ствари доведемо у склад са вашом вољом. Добро, можда не с оваквим речником, али да то се изговори и да се покаже, био би то председник кога ваља поштовати".
Светлана Лукић, 21. 11. 2001.
"У ствари, треба да вам честитам Нову годину, али не смем, пошто се сећам како нам је честитао Нову годину и председник и премијер, пресели су, прилично. Ђинђић се није потрудио ни два минута да размисли о томе шта ће рећи, него онако, као да смо малоумни, стално понавља - наша транзиција најбржа, најлепша, најбоља, и то каже ММФ, и то каже Светска банка, и то каже Европска банка за обнову и развој, све држим под контролом, само немој да ми сметате".
Светлана Лукић, 2. 1. 2002.
"Ђорђе Вукадиновић сматра да уопште нисмо имали шансе ни прилике зато што нам је председник Владе Зоран Ђинђић. Чули сте, уосталом, у овој емисији, он сматра њега веома опасним човеком. Он је свој прилог у часопису "Призма" назвао "Година палих маски", читај пала је маска Зорану Ђинђићу, показао се шта јесте, а он је у ствари један ауторитарац".
Светлана Лукић, 2. 1. 2002.
"Ја бих страшно волео када би се појавио један човек који има неки формат, који би могао да се супротстави Ђинђићу. Његово име и презиме не знамо у овом тренутку, није то неко ко би из ових редова могао да васкрсне као частан, паметан човек, који може да лупи руком о сто и каже: 'Доста, човече, оваквог живота, дај да пробамо да мало мислимо о људима!' Тако да нам остаје да живимо са, ако ви кажете да је то Влада Ђинђића или како ли би већ то могли да крстимо, нека олигархија тих неких технократа, финансијских махера... сви говоре исто, то је већ смешно како епигони имитирају своје узоре, говоре као Ђинђић. Чак и по начину облачења, чак и по начину како се шишају, они су физички препознатљиви. Како су дебеовци некада носили црне мантиле, тако и ови носе неке Пјер Карден комбинације. Нема међу њима индивидуалности уопште. По моделима аутомобила и по томе са колико пратње улазе да се купају у базену, можете утврдити која је то врста људи".
Горан Марковић, 14. 2. 2003.
Да ли у овим цитатима видите сличност са оним што "елита" говори данас? Да ли вас је страх? И мене је.
Небојша Крстић, маркетиншки стручњак