Патолошки проблем Срба: Сваки четврти младић свакодневно се КОЦКА
Зависници су старосне доби од 16 до 45 година
У Србији има између 14.000 и 33.000 патолошких коцкара, чак 80 одсто помишља на суицид, а сваки четврти младић од 15 до 25 година свакодневно посећује српске кладионице. Све већи број кладионица и коцкарница створио је и већу потражњу, па је до јуче морално изопачена активност коцкања постала легитимни облик разоноде, опуштања и забаве, с могућношћу зараде.
Прочитајте и:
Зависници о коцкању су по правилу мушкарци од 16 до 45 година. Вишегодишњи су зависници, најчешће о спортском клађењу, а потом о апаратима за коцкање. Чести су примери средњошколаца који се коцкају дуже од три године што знаћи да су пре 15 година почели свакодневно да посећују кладионице, иако је малолетницима законом забрањено да се кладе.
Према речима Дејана Станковића, директора једног центра за едукацију и одвикавање од коцкања, коцкање међу малолетницима, по свему судећи, тешко је контролисати. Оно што забрињава јесте податак да је онлајн коцкање тренутно у експанзији.
- Док родитељи мисле да им деца уче, она се у соби кладе на интернету или играју коцкарске игрице. Коцкање путем интрнета је подједнако опасно као и одлазак у кладионице - упозорава стручњак и дођае да сваки младић од 15 до 25 година свакодневно посећује кладионице.
О томе колико је проблем патолошког коцкања невидљив код адолесцената говори чињеница говори чињеница да не потоје јасни подаци о распрострањености тог порока међу младима, јер је најчешће скривен у оквиру вршњачке групе - деца се међусобно покривају, а потом и унутар породице.
Грађани ШОКИРАНИ пред полазак на летовање: Туристичке агенције ПРЕКО НОЋИ подижу цену аранжмана
- Коцкање је у нашем окружењу релативно друштвено прихватљив феномен. Коцка се старо и младо, а највећи доказ је то што не постоји место у Србији које нема кладионицу. На лечење се долази тек онда када се породица налази у позицији да позајмљује новац да би исплатила дугове своје деце - каже специјалиста медицинске психологије Душан Вуковић и додаје да су у највећем броју случајева иницијатори укључивања у програм одвикавања од коцкања чланови породице, а не сам зависник који најчешће мисли да је његово стање неизлечиво, а чак 80 одсто њих мисли на суицид.
- Нама је потпуно јасно да су деца која су достигла тај степен да се задуже више од неколико хиљада евра, своје сигурно место пронашла у коцкарницама или кладионицама. Генерално, проблем видим у изостанку здраве алтернативе - првенствено у визији сопствене будућности. Млад човек у том узрасту просто вапи за идолом, он је у фази професионалне идентификације, где у друштву у каквом ми живимо недостаје могућност избора или се интензивно намећу погрешни - каже Вуковић.