"Плашили смо се да су дете растргли вукови..." Како је беба од 18 месеци доспела на Суву планину?
Нестанак двогодишње девојчице из Уба и даље се истражује, а главно питање је како је тако мало дете доспело толико далеко од породичне куће.
То питање себи поставља и мајка сада седамнаестогодишњег Ф.Ф. из заплањског села Велики Крчимир који је као осамнаестомесечна беба нестао из породичног дома да би сутрадан био пронађен у шуми на Сувој планини.
Његова мајка Јелена каже да се страшно потресла када је видела медијске извештаје о нестанку девојчице из Уба јер су је подсетили на исту ситуацију у којој се нашла пре 15 година.
Њен синчић нестао је јуна 2010. године из дворишта породичне куће у Великом Крчимиру. Док Јелена тврди да је био киднапован, полиција је сматрала да кривицу за нестанак дечака сноси и његов отац због чега су родитељи и процесуирани. Дечакова мајка признаје да су због овог догађаја она и супруг условно осуђени на годину дана затвора, али остаје при тврдњи да је дечачић на силу одведен из породичног дома.
- До данас нисмо сазнали како је наш дечак доспео тамо у планину. И после свих ових година избегавамо да о томе причамо. Он зна шта му се десило кад је био беба али се трудимо да га на то не подсећамо, то је и за њега велики стрес. Он је тек био проходао и стварно ми није јасно како је доспео толико далеко од наше куће па сумњам да га је неко тамо одвео. Пре његовог нестанка имали смо неке сумњиве телефонске позиве за које верујем да су у вези онога што се после догодило. Сећам се тог 11. јуна 2010. године да сам кући спремала ручак а супруг је изашао да прошета ћерку. Око 16.15 сати смо приметили да синчића који се играо у дворишту нигде нема. Одмах смо почели да га тражимо, нашли смо његову патикицу на путу и траг стопала одрасле особе због чега смо закључили да га је неко одвео - присећа се ова жена узнемирујућег догађаја.
Додаје да је права срећа што је дете нађено неповређено с обзиром на то да је целу ноћ провело само у шуми.
- Најважније је да се све добро завршило мада смо се ми суочили са великим проблемима и када смо дете вратили. По селу су колале приче да смо ми криви што нам је син завршио у шуми, велике смо стресове имали, супруг је две године касније преминуо. После су нам одузели сина и дали нас на суд, прошли смо са условном осудом од годину дана иако нисмо били криви. Мислим да смо били жртве неке освете, неке мржње... Један деда је ту по селу причао да све зна и да ће нам једног дана испричати све али је преминуо и никада нисмо сазнали шта је тиме мислио. Зато ме је много потресла вест о нестанку девојчице из Уба јер знам шта њени родитељи сада пролазе - закључује Јелена.
У потрази за овим дечаком учествовало је 200 припадника МУП -а међу којима су били и полицијски инспектори Милан Илић, Бојан Денић и Микица Благојевић који су га и пронашли како спава у жбуњу.
- Љубили смо се, грлили, плакали када смо га нашли прекривеног шибљем у једном жбуњу на Сувој планини. Потреснију ситауцију одавно нисмо имали јер смо сумњали да су несталог дечака растргли вукови или дивље свиње. Био је само огребан, плакао је, али одмах је раширио руке када нас је видео – причали су инспектори након дететовог проналаска.
Микица Благојевић, инспекторка крвних и сексуалних деликата сада у пензији каже да је овај случај оперативно решен те да се радило о непромишљеном поступку дететовог оца који је могао да се кобно заврши.
- Отац је у почетку негирао да има везе са нестанком малишана али је на крају признао да је хтео да напакости жени сматрајући да се неодговорно односи према деци. Како је казао, када је дошао кући она је седела са комшиницом док је дете било само у дворишту па је он одлучио да га одведе мало даље и каже јој да је нестао. Са малишаном је отишао на стари Бабушнички пут око километар од куће и тамо га оставио а затим јој рекао да им је дете нестало да би је уплашио. Међутим, када су се вратили на место где је дете остављено, тамо га нису затекли па је кренула потрага за њим - прича инспекторка.
Потрагу за дечаком је отежало то што је брзо пала ноћ а због влажног времена полицијски пси нису могли да му нађу траг.
- По селу смо чули да је неки пастир казао да мисли да је у шум чуо дечји плач. Чим је свануло пронашли смо га и он нас је одвео до тог места, дечачића смо нашли у неком шибљу где се завукао и плакао до изнемоглости. Пронађен је око седам сати изјутра након што је у шуми провео целу ноћ. На сву срећу осим огреботина, других повреда није имао - закључује Микица Благојевић.
Оно што и даље није сасвим јасно је како је малишан доспео у шуму са пута где га је отац оставио. Док мајка и даље стоји на становишту да је одведен, полиција верује да је дете некако отпузало и завукло се у жбуње где би можда и скончало да пастир није чуо његов плач.
Србија Данас/Курир
