"ПО БОЈИ ГЛАСА МОЖЕТЕ ДА ПРИМЕТИТЕ" Дечији психотерапеут указује на знаке да је дете жртва предатора
Психотерапеут Маја Антонић открива на шта треба да обратите пажњу и како да причате са децом.
Дечији психотерапеут Маја Антонић наводи да би родитељи требало малишанима да објасне да нису сви људи добри, односно да међу њима постоје "предатори" који им могу учинити нешто лоше. Као стручњак који ради с најмлађима, она наводи да је кључно да родитељи изграде близак однос с дететом.
АКО СЕ ОСЕЋАТЕ НЕСРЕЋНО ИЗГОВОРИТЕ ОВУ МОЛИТВУ: Данас славимо Светог Григорија - учинио је много за ширење вере
ПРАВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН ПРЕД НАМА: Температуре у наглом порасту, познато када нас очекују тамни облаци и падавине
- Идеално је разговарати смирено и у неформалном контексту, који не носи осећај терета, страха, проблема. Родитељ се може надовезати на сцену из цртаног филма, унети измишљене детаље приче, коментарисати додир током плеса. Креативно се започне тема о добронамерности неких људи, непримереним поступцима, додирима и радњама који су неприхватљиве. Децу константно треба да подучавамо, без табуа, прављења сензација или баука. Када имате присан однос, чак и по боји гласа можете да приметите да се нешто дешава.
У ком узрасту је прави тренутак да деци скренемо пажњу на манијаке?
- Од најранијег узраста треба да их учимо какво понашање је прихватљиво, а какво не. Док је дете мало, купамо га, а први делови тела које учимо да сами перу су управо полни органи. Уз купање, свакако ћемо објаснити да није у реду да га ико без његовог допуштења ту додирује. Мала деца врло радо љубе родитеље у уста, што је погодна прилика научити их да се родитељи међусобно љубе у уста, док сви остали осим маме и тате децу љубе у образ, чело, главу, руку.
На који начин детету објаснити да наставници, учитељи, лекари, тренери, инструктори немају право да манипулишу њиме?
- Дете јако дуго посматра родитеље као идеална, свезнајућа бића. Уколико они процене да је нека особа од поверења, дете ће му веровати. Будите сигурни где и на кога упућујете дете. Верујте сопственој процени, али истражите, проверите све о тој особи, размените искуства с другим родитељима и њиховом децом. Успех у неком спорту или било којој вештини не сме бити изнад личности детета и његовог интегритета.
Како тинејџере охрабрити да оно понашање вршњака или старијих које их постиди, увреди или угрози схвате као насиље које треба пријавити?
- Самопоуздање се гради одмалена, тако што бодримо дете, хвалимо његов труд, залагање, делимо са њим радост, учимо га самосталности. Самопоуздана деца ће се лакше изборити, препознати неприхватљиво понашање, склонити се, пријавити недоличност без бојазни. Тинејџер који сумња у себе свакако је подложан манипулацији, а самим тим плашиће се да пријави злоупотребу, из страха да му нико неће поверовати.
Шта се то означава као сексуално узнемиравање, а дешава се свакодневно?
- Сексуално узнемиравање је било који вид понашања који утиче на то да се особа осећа понижено, увређено, уплашено. Сексуално узнемиравање је и називање непримереним надимцима, као и добацивање, фотографисање и снимање без дозволе, показивање гениталија, пипкање, грљење, љубљење, штипање.
Како препознати промену у понашању свог детета и како реаговати?
- Ако се дете повукло, више борави у својој соби, има страхове, одбија да одлази у школу, на vannastavnu активност, разлог таквог понашања је веома значајно испитати. Никако паником и унакрсним испитивањем, већ смиреним тоном, треба му се обратити: "Примећујем да си доста одсутан у мислима. Да ли има нешто што би поделио са мном?" Затим треба казати: "Чак иако си урадио нешто лоше или направио неку грешку, ту сам за тебе и радо ћу ти помоћи." Уколико су родитељи успешно изградили однос са својим дететом, оно ће бити спремно да се отвори.
Какве трауме оставља сексуално узнемиравање на дете?
- Некад дете у зрелијој доби може имати потешкоћа с поверењем у особе супротног пола, као и у грађењу партнерског односа. Може се јавити и немогућност уживања у сексуалном односу или чак одбијање било каквог физичког контакта. Драстичан пример је код дуготрајног излагања комбинованом сексуалном и физичком насиљу, које се касније одрази као насилничко понашање жртве у одраслом добу.
Колико се деца отварају и како препознајете да су жртве током терапије?
- Родитељи старије деце обично се јаве због свакодневних проблема, тек после дужег времена испливавају садржаји везани за сексуално узнемиравање. Особи која има трауму треба доста да стекне поверење у непознатог, па макар то био и терапеут. Оно што лично чешће срећем у пракси јесте сексуално узнемиравање преко друштвених мрежа од стране вршњака. То није разлог за иницијално јављање, већ често неуклопљеност у вршњачку групу, избегавање одласка у школу. Кад су у питању млађа и предшколска деца, честе су међусобне оптужбе супружника за сексуално узнемиравање заједничког детета у процесу сепарације.