ПОЧИЊЕ ВАКЦИНАЦИЈА ГРАЂАНА: Првих 1.000 добровољаца примиће цепиво, а у Београду биће 17 пунктова за имунизацију

Првих хиљаду људи који су се добровољно пријавили да приме вакцину против корона вируса биће вакцинисани данас. Грађани засад могу да одаберу једну од две вакцине - "Фајзерову" или "Спутњик В", које су одобрене у Србији.

Претходних дана направљена је листа приоритета оних који су се пријавили за једну од вакцина преко портала е-Управа, а у првој тури биће вакцинисани најстарији грађани. Ову информацију је потврдила и министарка за рад и социјална питања и чланица Кризног штаба др Дарија Кисић Тепавчевић.

- Почиње вакцинација првих 1.000 грађана који су се пријавили добровољно преко портала. У овом моменту старосни критеријум је одлучио ко ће бити приоритети и у питању су особе старије од 75 година које су изразиле интересовање за вакцину. Биће вакцинисани грађани широм Србије - рекла је др Кисић Тепавчевић.

Како је додала, наредних дана биће одређена динамика вакцинисања и осталих грађана који су се за вакцину пријавили преко портала е-Управа.

Пријава на два начина

Подсетимо, од јуче ујутру кренуо је са радом кол-центар путем којег грађани могу да се пријаве за вакцинацију на број телефона 0800 222 334.

Осим тога, од понедељка грађани могу да се пријаве и путем портала е-Управе, на адреси www.euprava.gov.rs. Током прва дана, интересовање за вакцинацију је исказало око 200.000 грађана.

Подаци који су потребни за пријаву су: ЈМБГ, име и презиме, адреса електронске поште, затим број мобилног или фиксног телефона, као и општину на којој желите да примите вакцину.

Такође, непоходно је навести да ли имате нека од специфичних обољења и да ли је неопходно да вам се обезбеди транспорт до пункта за вакцинацију.

Грађани попуњавају да ли желе да се вакцинишу било којом вакцином коју је одборила Агенција за лекове и медицинска средства или желе неку специфичну вакицну од понуђених пет - америчко-немачку "Фајзерову", руску "Спутњик В", кинеску "Синофарм", америчку "Модерна" и британску "Астра-Зенека".

Како се сазнај, међу грађанима који су се добровољно пријављивали за вакцину против короне, највише њих одабрало је руску вакцину Спутњик В.

Где ће се вакцинисати

Како је раније најавио градоначелник Београда Зоран Радојичић, масовна имунизација на територији главног града биће спроведена на 17 пунктова. Један од њих налази се на Сајму, у Хали 11, а, према речима градоначелника, ту је припремљено 30 места и за сат времена може да се вакцинише 700 људи.

Осим тога, у Хали 11 Београдског сајма ће у свакој смени 30 медицинских сестара и три лекара бринути о вакцинацији Београђана.

Како се сазнаје, предложено је да се пунктови за масовну имунизацију налазе и на следећим локацијама:

1.  Барајево - Дом културе
2. Вождовац - Центар "Шумице"
3. Врачар - СЦ "Мирко Сандић"
4. Гроцка - Центар за културу "Ранчић"
5. Звездара - Установа културе "Вук Караџић"
6. Земун - Канцеларија за младе
7. Лазаревац - Спортски центар
8. Младеновац - Центар за културу и туризам
9. Нови Београд - Хала спортова "Ранко Жеравица"
10. Обреновац - Спортсо - културни центар
11. Палилула - Центар за културу "Влада Дивљан"
12. Раковица - Спортски центар
13. Сопот - Центар за културу
14. Стари град - Спортски центар "25. мај"
15. Сурчин - Више амбуланти на територији општине
16. Чукарица - Републички завод за спорт

Колико доза вакцина је на располагању

У нашој земљи до сада су одобрене две вакцине - "Фајзер" и "Спутњик В", што значи да грађани који ће данас бити вакцинисани могу да бирају између ова два цепива.

Након што је Агенција за лекове и медицинска средства одобрила Фајзерову вакцину, имунизација становништва у Србији почела је 24. децембра, а прва се вакцинисала премијерка Ана Брнабић.

Прва расположива количина ових вакцина од 4.875 доза стигла је у нашу земљу 22. децембра, други контингент од 19.500 доза 4. јануара, а затим је почетком ове недеље стигло још 18.075 доза. Најпре је почела имунизација корисника домова за старе, а у међувремену се вакцинишу и здравствени радници широм Србије.

Последњег дана децембра у Србији је одобрена и руска "Спутњик В" вакцина и тада је у Србију пристигло је 2.400 доза овог цепива.

Кинески "Синофарм", британска "АстраЗенека" и америчка "Модерна" још немају дозволу Агенције за лекове и медицинска средства Србије, нити су те вакцине допремљене у земљу.

Ипак, државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек најавио је да ће у јануару и фебруару Србија имати на располагању по 500.000 доза руске вакцине "Спутњик В", милион кинеске и 300.000 "Фајзеровог" цепива.

Премијерка Брнабић недавно је изјавила да ће бити "довољно вакцина за све који буду желели да се вакцинишу".

Коју одабрати?

Главна дилема оних који су заинтересовани за имунизацију јесте за коју вакцину да се одлуче, премда надлежни уверавају да је добра свака од вакцина које одобри АЛИМС.

Наш епидемиолог др Радмило Петровић објашњава да, иако су вакцине прављене по различитој технологији, све су ефикасне.

- У сваком случају, потребно је вакцинисати се што пре како би што раније почели да се стварају имунитет и заштита. "Фајзерова" је генетска вакцина, која стимулише организам да производи антитела за шиљак. Руска је хибридна вакцина, где се РНК калеми на аденовирус, док је кинеска вакцина заснована на умртвљеном корона вирусу. Највећи сам присталица управо овог типа "мртве" вакцине, јер она садржи цео вирус са свим антигенима, па се на тај начин прави најадекватнији имунитет - казао је др Петровић.

Грађани који су прележали корона вирус се, према његовом мишљењу, могу одлучити да приме "Спутњик В".

- То је вакцина која је из категорије "живих" вакцина и, у неким случајевима, код пацијената који су прележали корона вирус и имају већи број антитела, довољна је и једна доза која ће појачати имунитет који већ имају. Они који нису прележали корону могу да узму "Фајзерову". Та вакцина нам је најдоступнија и производи добар имунитет. Хроничним болесницима бих препоручио кинеску, инактивисану вакцину, јер она има најмањи ризик за нежељене реакције. То је класична вакцина, која не може да погорша основно стање - навео је др Петровић, и додао да би сви заинтересовани за вакцину требало да прођу општи преглед пре вакцинације, а хронични болесници да лекарима дају детаљне податке о свом стању.

Шта још треба знати о вакцинама?

Вирусолог и професорка на Медицинском факултету Тања Јовановић, објаснила је ко треба, а ко не сме да се вакцинише.

- Вакцина је контраиндикована само код особа које имају тренутно активне заразне или незаразне болести. Особе које имају температуру или због друге болести примају хемиотерапију, зрачење или друге интервенције не треба да приме вакцину док траје активно лечење и тек по излечењу се треба вакцинисати. Особе са регулисаним хроничним обољењима, на пример дијабетесом, хроничним болестима срца и плућа, особе са ХИВ, вирусним хепатитисима и друго, морају да буду вакцинисане, јер су ове болести и значајни коморбидитети за теже форме обољења од корона вируса - истакла је проф. др Јовановић и додала:

- Алергијске реакције нису контраиндикација за вакцину, али је показано да особе које су имате тешке анафилактичке алергијске реакције могу да развију исту такву реакцију и на вакцину. Због тога овакве особе проводе одређено време (30 минута) у здравственој установи после апликације вакцине - рекла је она.

Како је навела, и поред тога што још није показано да су вакцине штетне по ток и исход трудноће, вакцинација против короне се не препоручује трудницама и деци.

- Још увек нису регистроване вакцине за дечји узраст. Поједине вакцине се дају особама старијим од 16 година, као што је Фајзер вакцина, али највећи број вакцина су намењене за особе старије од 18 година - казала је проф. др Јовановић, и додала да треба да се вакцинишу и они који су прележали корону - објаснила је.

Истакла је да особа која је примила само прву дозу није развила имунитет и може да се разболи од ковида.

- Размак између две дозе вакцине разликује се између вакцина različith произвођача, али је најчешће 21. - 28. дана. У случају да се особа која је примила прву дозу разболи од нека друге акутне заразне или незаразне болести која захтева терапију или медицинску интервенцију, давање друге дозе се може померити за одређени временски период, али не дужи од три до шест месеци - навела је проф. др Јовановић.

Како се наводи у упутству за Фајзерову вакцину, имунитет се развија седам дана након примљене друге дозе. Још није сигурно колико дуго ће нас вакцина штитити, али на основу резултата клиничких студија које су претходиле регистрацији вакцина сигурно је да пружају имунитет дуже од шест месеци, мада стручњаци очекују и неколико година.

Нежељене реакције забележене у клиничким студијама након примене Фајзерове вакцине укључивале су бол на месту инјекције (84,1%), замор (62,9%), главобољу (55,1%), бол у мишићима (38,3%), језу (31,9%), бол у зглобовима (23,6%), повишену телесну температуру (14,2%), оток на месту инјекције (10,5%), црвенило на месту инјекције (9,5%), мучнину (1,1%), малаксалост (0,5%) и лимфаденопатију (0,3%).