ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА И ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ - Корисне информације: Како до пензије

Наиме, и наизглед ситан пропуст може да доведе до одлагања почетка коришћења пензије, па чак и до немогућности да се право оствари у планираном периоду.

Први услов – престанак осигурања

Пре свих, уз испуњење услова у погледу година живота и навршеног стажа осигурања, основни услов за остваривање права на пензију је престанак осигурања. Управо овај услов у пракси најчешће представља узрок проблема иако на први поглед делује као очигледан и најједноставнији. Наиме, знатан је број осигураника који по остваривању права на старосну и превремену старосну пензију планирају да наставе са радом, било да је у питању запослење или обављање самосталне делатности. Законски прописи су у том погледу недвосмислени и омогућавају кориснику старосне пензије да и даље ради, као и да за нови период осигурања оствари стаж по основу кога може да тражи и одређивање новог износа пензије. Међутим, законом је такође уређено да осигурање мора да престане како би се утврдило право на пензију. То значи да осигураник пре остваривања права мора да буде одјављен, било по основу престанка запослења или престанка обављања самосталне делатности, а затим може поново да се пријави по истом или неком другом основу. Како би се право на пензију утврдило, неопходно је да осигураник буде ван осигурања најмање један цео дан. Дакле, уколико је осигураник одјављен, на пример, 27. октобра, право на пензију ће остварити 28. октобра, а у осигурање може да се врати најраније 29. октобра. Уколико нова пријава уследи 28. октобра, такав осигураник заправо ни нема прекид у осигурању те из тог разлога не може ни да оствари право на пензију.

Најчешће се за такве пријаве сазна у току поступка, па осигураник може благовремено да буде обавештен да поново прекине осигурање како би остварио право. Међутим, дешава се и да осигураник поднесе захтев за пензију уз претходно регистровану одјаву осигурања, а да се са новом пријавом закасни па се за изостанак престанка осигурања сазна када је право на пензију већ остварено. У таквим случајевима једина законска могућност је да се решење о праву поништи у поновљеном поступку и захтев за пензију одбије, или евентуално да се право на пензију призна са неким каснијим датумом, по престанку осигурања, а што у сваком случају доводи до обавезе враћања до тада примљених пензија и незадовољства корисника. Дакле, неопходно је да се будући пензионери који желе да наставе са радом благовремено информишу на који начин то могу да остваре.
Закон дозвољава и изузетке од овог правила, па осигураници који обављају предузетничку делатност, лица која су хранитељи, осигураници којима се период осигурања утврђује према утврђеном стажу (уговор о делу и слично), као и изабрана, именована и постављена лица, право на старосну и превремену старосну пензију могу да остваре и без престанка осигурања.

Прописи су строжи у погледу остваривања права на инвалидску пензију, када је обавезан потпуни престанак осигурања за све категорије осигураника, као и за породичну пензију која може да се оствари и у току трајања осигурања али се исплата пензије врши само лицима ван осигурања, уз изузетак да породичну пензију могу да користе и особе које су у осигурању по основу уговора о делу, уколико је остварена месечна накнада нижа од најниже основице у осигурању запослених.

Важно је нагласити и да могућност да осигураник у Србији прима пензију и ради не значи да ће он несметано моћи да користи и пензију из иностранства на исти начин, па је потребно да се сваки осигураник који има навршен стаж у иностранству информише да ли ће наставак пензијског осигурања у Србији бити разлог да се исплата иностране пензије обустави.