ХАОС У СРБИЈИ! МУШКАРЦИ НА УДАРУ ОВЕ ПОЛНЕ БОЛЕСТИ: Један град предњачи по броју оболелих - "Заштити се Србијо!"
Осим сифилиса, од којег је у 2021. години оболео највећи број особа у Србији у последњих 10 година, и региструје се раст оболевања од њега, дијагностикује се и све више особа инфицираних ХИВ-ом.
Ипак, све ове полно преносиве болести заједно оптерећују здравствени систем Србију, и да утичу на здравље становништва.
Како се наводи у Извештају о заразним болестима за 2021.годину, Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", иако је њихово пријављивање у 2021. години у Србији било мање због утицаја ковид 19 пандемије, утицај полно преносивих болести на укупно здравље популације је континуирано.
НАЈЧЕШЋА ПОЛНА БОЛЕСТ И УЗРОЧНИК РАКА: Са ХПВ инфекцијом се многи сусретну, а њено ширење се спречава ОВАКО
ПОЛНА БОЛЕСТ!? Уколико ПРИМЕТИШ ове ПРОМЕНЕ када је реч о боји и МИРИСУ УРИНА одмах се обрати ЛЕКАРУ!
БЕОГРАДОМ ХАРА ОЗБИЉНА ПОЛНА БОЛЕСТ! Оставља дуготрајне последице - све више мушкараца се јавља са ОВИМ симптомима
- Током десетогодишњег периода је забележен тренд раста полно преносивих болести у Европи, свету и код нас. Светска здравствена организација у свом извештају из новембра 2021. упозорава да се дневно региструје један милион сексуално преносивих инфекција и да су већином асимптоматског карактера. Процена је да се сваке године широм света јави 374 милиона неке од четири сексуално преносиве инфекције – хламидијаза, гонореја, сифилис или трихомонијаза. Такође, сексуално преносиве инфекције директно утичу на сексуално и репродуктивно здравље кроз стигматизацију, неплодност, карциноме и компликације у трудноћи, као и на повећан ризик од инфекције узроковане ХИВ-ом. Антибиотска резистенција, нарочито код гонореје, представља велику претњу за редуковање оптерећености здравствених система широм света - наводи се у овом извештају.
У 2021. години епидемија сифилиса у популацији мушкараца који имају секс са мушкарцима наставља да буде јавноздравствени проблем од значаја.
Све већа употреба преекспозиционе профилаксе против ХИВ-а (ПрЕП) доводи до одбацивања употребе кондома у овој популацији, а тиме се стварају услови за пренос сифилиса и осталих полно преносивих болести за које ПрЕП није намењен.
У Србији је у 2021. години пријављено 238 случајева сифилиса, и тај број је већи у односу на 2020. годину односно стопа оболевања је највећа у последњих 10 година.
Поређења ради, 2012. године од сифилиса су оболеле 93 особе, годину дана касније 74, а онда од 2014. године број констатно расте.
Највећи број оболелих пре две године био је у Београду, у којем је ова болест дијагностикована код 129 особа, и то код 124 мушкараца.
- У Војводини је укупно регистрован 81 случај, а највећи број случајева у Војводини је у Јужнобачком округу - 65, а иза њега следи Западнобачки округ. У централној Србији, највише стопе инциденције поред Београда су у регистроване у Пиротском округу - два случаја, Шумадијском округу - шест случајева, Мачванском округу - пет случајева и Расинском округу - три случаја). Пет округа није пријавило ниједан случај сифилиса а то су Борски, Зајечарски, Моравички, Топлички и Јабланички - наводи се у извештају.
У 2021. години највиша сифилиса дијагностиковано је међу мушкарцима и то у узрасту од 30 до 39 година, затим од 20 до 29, па у групи од 40 до 49 година.
Хламидијаза најучесталија инфекција
Хламидијаза је у 2021. у Србији као и ранијих година, била најучесталија инфекција која се пријављује у групи заразних болести које се преносе сексуалним контактом.
Пријављено је 319 случајева, слично као и у 2020, међутим, у односу на 776 случајева хламидијазе у 2019. години то представља више него двоструку редукцију случајева.
Ипак, пад... Питање је да ли је реалан.
- У периоду 2012–2021. године стопа инциденције хламидијазе у 2021. години је четири пута мања од највише стопе регистроване 2012. године. Овај значајан пад броја случајева објашњава се неблаговременим пријављивањем, нејављањем здравственој служби ради лечења због честе асимптоматске инфекције, као и недијагностиковањем и непријављивањем случајева због оптерећености здравственог система због пандемије заразне болести ковид 19 у 2021. години - напомиње се у извештају "Батута".
- У централној Србији највише оболелих је било у Јабчаничком округу - 73 случаја, затим Пчињском - 40, и Шумадијском - 20 случајева. У Војводини, посматрано по окрузима, највише је било у Јужнобачком округу - 109 случајева. У шест округа није пријављен ниједан случај хламидијазе. У Београду је пријављен 121 случај хламидијазе. По узрасним групама највећи број случајева од укупно 279 случајева за које је била доступна дистрибуција по узрасту, највише је у групи од 20 до 29 година - наводе.
Гонореја на трећем месту
У 2021. години, као и ранијих година, гонореја је по учесталости на трећем месту у групи полно преносивих болести у Србији, после хламидијазе и сифилиса.
Укупно је те године пријављено 106 случајева и у односу на претходне године број пријављених случајева је на препандемијском нивоу из 2019. године када је пријављено 107 случајева, док је у 2020. години пријављено скоро дупло мање случајева услед утицаја пандемије заразне болести COVID-19 на функционисање здравственог система, као и на јављање грађана на прегледе.
- У централној Србији укупан број случајева у 2021. години је 95, док је у Војводини тај број знатно нижи - 11. Београд предњачи по броју случајева са 91. Уколико се посматра дистрибуција случајева гонореје по полу, у Србији предњаче мушкарци у односу на жене а највише их је, такође, у узрасној групи од 20 до 29 година - наводи се у извештају.
14 особа умрло од АИДС-а
Према подацима централног регистра оболелих и умрлих од АИДС-а на територији Србије, од почетка епидемије, 1985. године, закључно са 31. децембром 2021. године укупно је регистровано 2119 случајева оболевања од АИДС-а (48% свих регистрованих ХИВ позитивних особа).
Такође, у истом периоду 1186 особа 85 је умрло од АИДС-а.
У 2021. години регистровано је 49 особа новооболелих од АИДС-а док је 14 особа умрло од АИДС-а. У 2021. години регистрована је виша стопа оболевања АИДС-а у односу на претходну годину, док је стопа морталитета нижа него претходне године.
АИДС доминира у централној Србији, са регистрованих 38 случајева.
- Највеће груписање оболелих је на територији Града Београда, где су регистрована 22 случаја - наводи се у извештају.
У периоду 1985–2021. године водећи начин трансмисије ХИВ инфекције међу свим регистрованим особама оболелим од АИДС-а је био незаштићени сексуални однос, а следи употреба заједничког прибора за инјектиранје као највероватнији пут преноса ХИВ-а међу инјектирајућим корисницима дрога.
Институт "Батут" закључује да се на територији Града Београда региструју генерално значајно више стопе оболевања од болести које се преносе сексуалним контактом у односу на стопе регистроване на нивоу Републике.
- Као и ранијих година, током 2020. регистрован је значајно већи удео мушкараца, као и особа узраста 20–39 година међу особама са дијагностикованом болестима које се преносе сексуалним контактом - наводи "Батут" и напомиње:
- Комбинацијом едукативних мера, правовременим дијагностиковањем и лечењем, створили би се услови за редукцију оболевања од полно преносвих болести. Едукацијом у популацијама у повећаним ризику, као што је популација мушкараца који имају секс са мушкарцима, постигли би се бољи резултати у превенцији и лечењу сифилиса. Већи обухват тестирања на сифилис особа које су у повишеном ризику, као што је истовремено тестирање на сифилис и ХИВ инфекцију, затим унапређење система нотификације сексуалних партнера особа са дијагностикованим сифилисом допринело би бољем дијагностиковању и лечењу сифилиса - наводи се.
Такође, неопходан је и скрининг на хламидијазу, као и низ других мера да би се овој групи болести стало на пут.