СРБИЈИ ПРЕТЕ ПОПЛАВЕ?! Метеоролог открива: Тек нас чекају земљотреси и паклене врућине, али једне године ће се све преокренути!
Наредних 7 година очекује се благи раст температуре, а онда ће све почети да се нормализује.
Све више смо погођени климом која није својствена овом подручју, а то су благе зиме и јако топла лета. Међутим, метеоролог Иван Ристић каже да ће таква ситуација бити још само неколико година, а онда ће све почети да се враћа на старо.
ТУРБУЛЕНТНО ДО КРАЈА МАРТА! Не одлажите кишобране - чека нас нови температурни шок ове недеље
КАКВО НАС ПРОЛЕЋЕ ОЧЕКУЈЕ? Детаљна временска прогноза - МАЈ ће нас посебно шокирати
ДАНАС У СРБИЈИ ТЕМПЕРАТУРНИ РОЛЕРКОСТЕР: Обуците се слојевито - не полазите из куће без овога!
Ристић каже да се теорије о загревању планете због пуно угљен-диоксида нису показале исправним у потпуности, па је он развио теорију која има све више присталица - топлота долази из срца земље, а не са неба.
- Пре неколико година сам схватио да постоје други разлози за климатске промене, а то је топлота која долази из дубине земље. Она је одговорна за земљотресе и вулкане, али и за промену температуре на планети Земљи. И даље долази до пораста температуре, што показује све више земљотреса и вулкана. Тако да се приближавамо том максимуму саме активности планете, што ће трајати отприлике до 2030. године, а после тога ће температура почети лагано да пада. Смањиваће се и та активност Земље, а доћи ће и до смањења броја земљотреса - уверен је Ристић.
Пола степена сваких 10 година
Али дотле ће, додаје он, температура расти у мањој мери.
- Код нас ће зиме бити благе, а лета топла ,али после 2030. ће то почети да се враћа на нормалу. Мој закључак произилази из тога што се то и пре дешавало. Почетком 20. века дошло је до пораста температуре на планети Земљи, додуше не оволиког као што је сада, али и до већег броја земљотреса, вулкана и топљења леда на Артктику. То се дешавало крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века. Тада је била теорија да смо на прагу леденог доба. Али од средине осамдесетих и почетком деведесетих почео је тај раст температуре, који још увек траје - објаснио је метеоролог.
Поплаве могуће већ у априлу
Метеоролог Ристић каже да је најважније да се анализира да ли има снега на планинама и колико је рекао које су на границама редовне одбране од поплава.
- Мислим да је доста река на тој граници, а у случају да у априлу или мају дође три-четири дана до узастопне кише, може доћи и до поплава. Колике би поплаве биле зависи од количине падавина, али ако буде 200 mm за један дан онда ће бити веће поплаве - упозорио је Ристић.
Ристић је подсетио да је последњих деценија порасла температура скоро два степена, односно да би температура могла да расте по пола степена на сваких 10 година.
Он је и раније говорио о томе да ће земљотреси бити чешћи због дешавања у утроби планете, па је подсетио да се најјачи земљотреси дешавају дуж обале Јужне Америке и ватреног појаса Пацифика од Аустралије ка Јапану.
- Ту су земљотреси који могу бити преко девет степени Рихтера, а што се тиче Европе, ту могу бити до осам, као што смо видели у Турској. С тим што у нашем региону могу ићи до седам степени. Тамо где су јачи земљотреси налазе се спојеви тектонских плоча, па та кретања која из дубине земље долазе ка површини врло лако помере плоче и настану јаки земљотреси. То је поента читаве ствари. То се десило и у Турској, где су кретања из дубине Земље помериле спој између те земље и Сирије, па је дошло до великог потреса - каже Ристић.
Два подручја подложна земљотресима
Додаје да постоје два подручја у Србији која су посебно изложена земљотресима.
- Што се тиче земљотреса, важно је пратити рељеф, јер свуда где има долина и брда постоји могућност за неки епицентар. Код нас се показало да највише шансе за земљотресе има у централној Србији и на Копаонику. Тај део има највише шансе за земљотресе - каже Ристић.
Што се тиче поплава, у наредних десетак година није искључено да ћемо се сусрести са поплавама.
- Када температура расте на планети, то значи више падавина. То планету "не уводи у Сахару", односно неће бити сувље као што се мисли. Већ супротно. Природа се труди да нађе баланс, тако да можемо очекивати периоде када може доћи до поплава. С тим што те падавине нису равномерно распоређење, него их неких дана буде пуно а неким данима буде суша - каже Ристић.
Што се тиче временских неприлика, барем због ветрова не морамо бринути.
- Ми немамо торнада и тих пијавица. Има их по Војводини, али нису опасне - наводи Ристић.