СА ДЕЦОМ ТРЕБА РАЗГОВАРАТИ О ПОРОДИЧНОМ НАСИЉУ: Стручњаци упозоравају да су најчешћи почиониоци партнери жена
У 75 одсто случајева починилац породичног насиља је тренутни или бивши партнер жене
Најчешћи облик породичног насиља јесте насиље према женама, а у 75 одсто случајева починилац је тренутни или бивши партнер. Међутим, само нешто више од 10 одсто жена пријављује насиље надлежним органима. Саговорници РТС-а поручују да је потребно да сви пријавимо насиље, не само када закон то пропише, већ и наша свест и начела.
ДАНАС ЈЕ ВРБИЦА: Деца се посебно радују на овај дан, али нешто ипак НЕ БИ ТРЕБАЛО РАДИТИ!
ТОПАО ДАН ПРЕД НАМА - УЖИВАЈТЕ У СУНЦУ ДОК МОЖЕТЕ: Временски обрт нам следи од понедељка!
НЕСТАО ДЕЈАН ИЗ СИРИГА: Сео у сиви "ауди" и од тада му се губи сваки траг
Професор на Криминалистичко-полицијском универзитету Милан Жарковић рекао је да је толеранција полиције према породичном насиљу на нултом нивоу, као и да се полиција тако понашала и пре доношења Закона о спречавању насиља у породици 2017. године.
- Обука полицијских службеника која је тада почела је омогућила креирање једног корпуса полицијских службеника у великом броју. Преко 2.000 полицијских службеника је прошло обуку који се ангажују на овим пословима и то им је искључиви задатак - навео је професор Жарковић током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.
Истакао је да је споменути закон омогућио хитну реакцију полиције у случајевима породичног насиља и да полиција може да реагује одмах по сазнању о таквим случајевима, као и да су извршене организационе промене да би се то омогућило.
Милан Жарковић је истакао да полиција чини све у систематским поступцима како би се обезбедили докази, као и да би било погрешно ослонити се само на пријаву насиља од стране жртве, већ и да постоји обавеза државних органа да пријаве насиље.
Јана Шарић из Центра Е8 је, говорећи о превентивним програмима, навела да их има доста, али да су мало видљиви.
- Наши програми су акредитовани од Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Један се конкретно тиче превентивног рада са дечацима на питањима родне равноправности, целог корпуса вредности. Родна равноправност није само број, то је начин погледа на живот, један принцип живљења - истакла је Јана Шарић.
Додала је да се други програм Центра Е8 односи и на превенцију, не само партнерског и родно заснованог насиља, већ и свих облика персоналног насиља.
Шарићева је навела да је програм на којем се ради само са дечацима иновација, пошто се они често, када је реч о борби за родну равноправност, занемарују.
- Некако се увек виде као извршиоци, они који врше то насиље, а често заборављамо да и они трпе неке облике насиља и да је у њима решење. Дакле, ако ми обучимо, образујемо генерације и генерације младића, момака, дечака да се са поштовањем и неком врстом међусобног уважавања, да посматрају свет из перспективе родне равноправности, да знају да изразе своја осећања, да знају шта је пристанак, када говоримо о емотивним и сексуалним односима, да знају шта је контрацепција - навела је Шарићева.
Истакла је да се на тај начин добија младић који, не само да се неће у ситуацији да постане насилник, већ да ће и утицати на своју околину и мењати њихов поглед на свет.
Говорећи о већој приступачности програма, Јана Шарић је навела да је први корак промоција тих програма на све могуће начине, али и укључивање свих – и родитеља и наставника који ће кроз обуке добити знање за самосталан наставак таквих програма.
Новинарка и активисткиња Милица Кравић Аксамит је навела да се ствари мењају тако што се у медијима прича о њима, али и тако што се полиција едукује и ради свој посао.
Нагласила је да је морамо да схватимо да смо сви дужни да пријавимо насиље, не само што је закон то прописао, већ да нам начела и свест то пропишу.
- Та нула коју ми желимо свима да усадимо у главу јесте заштитни знак кампање Удружења 'Феномен', а то је нулта толеранција на насиље у партнерским односима, али и не само у партнерским односима - казала је Кравић Аксамитова.
Додала је да су још на почетку пандемије почели да говоре о четири најзаступљенија облика насиља – физичко, психичко или емотивно, економско и онлајн насиље.
- Кроз четири аутентичне приче, једне жене са села која трпи економско насиље, једне студенткиње која доживљава прогањање, једне професорке са факултета која доживљава емотивно и психичко злостављање и једне раднице коју неко туче, ми желимо да испричамо: 'Људи, то се дешава, међу нама је, морамо да схватимо да смо сви дужни да реагујемо - рекла је Милица Кравић Аксамит.
Истакла је да мора да се говори о томе, нарочито са децом.
- Синови у огромном проценту су у ствари они који, ако сведоче насиљу, после га спроводе, јер то је систем љубави и начина који усвајају. Дакле, едукација деце, едукација ћерки, да не треба да трпе и да треба просто да се боре за себе - казала је Милица Кравић Аксамит.